Taulant Hoxha je imenovan za Izvršnog direktora KCSF-a u septembru 2018. godine, nakon što je prethodno radio na razli?itim pozicijama u organizaciji više od 11 godina, od 2007. godine.

Taulant je vodio KCSF kroz period kontinuiranog rasta organizacije kako u pogledu kvaliteta i obima posla, tako i obima finansijskih i ljudskih resursa. Nadovezuju?i se na odli?an rad prethodnog rukovodstva Venere Hajrullahu, tokom 2019. godine Taulant je vodio tim KCSF-a u uspostavljanju programa EJA Kosovo, kao prvog mehanizma na Kosovu i u regionu gde više donatora ujedinjuje sredstva u jedinstveni program koji vodi lokalna organizacija. Tako?e, tokom ovog perioda, KCSF je dodatno unapredio transparentnost i integritet dodele grantova, pove?anjem broja instrumenata podrške, stvaranjem javnih timova spoljnih procenitelja, zapo?injanjem javnih intervjua tokom selekcije, itd. Tako?e, ovaj period je obeležio kreiranje novih programa izgradnje kapaciteta za organizacije i aktiviste civilnog društva, kao i zaštitu i dalje unapre?enje pravnog okruženja i politika za gra?ansko angažovanje i civilno društvo.

Diplomirao politi?ke nauke, Taulant je bio aktivista civilnog društva više od dve decenije, angažovan u razli?itim inicijativama i organizacijama na lokalnom i centralnom nivou. Tako?e, radio je i studijske programe u Evropskom centru za neprofitno pravo – ECNL u Budimpešti na temu statusa javne koristi, kao i na Gradskom univerzitetu Njujorka – CUNI na temu filantropije zajednice, sa akcentom na filantropiji dijaspore.

Pre nego što se pridružio KCSF-u, radio je kao konsultant za rad sa omladinom u Savetu Evrope 2002-2004, kao i prvi izvršni direktor nevladine organizacije “Emancipimi Civil Ma Ndryshe” u periodu 2006-2007. godine. Tako?e, bio je predsednik Udruženja košarkaških sudija Kosova u periodu 2008-2009.

godine, dok je tako?e bio V.D. rukovodilac Sekretarijata platforme CiviKos u periodu 2010-2011. godine. Od 2012. do 2022. godine obavljao je funkciju rukovodioca Odbora Platforme CiviKos. Objavio je na desetine studija i ?lanaka u zemlji i inostranstvu koji se odnose na civilno društvo, dok je aktivno u?estvovao i vodio mnoge inicijative za zaštitu i napredak gra?anskog prostora i civilnog društva na Kosovu i u regionu. Izme?u ostalog, bio je deo grupe stru?njaka za izradu regionalne Matrice za pra?enje životne sredine za civilno društvo, kao i deo stru?nih konsultantskih timova za izradu Vodi?a EU-a za civilno društvo u zemljama proširenja 2014-2020. godine , kao i Smernice Venecijanske komisije o slobodi udruživanja. Na Kosovu je bio aktivni deo desetina radnih grupa za izradu zakona, politika i strategija u vezi sa radom civilnog društva na Kosovu.

Od 2020. godine obavlja funkciju zam. rukovodioca Odbora Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN).

Venera Hajrullahu je vodila KCSF 13 godina zaredom, u periodu najve?eg razvoja organizacije, od februara 2006. do septembra 2018. godine.

Diplomirala francuski jezik na Univerzitetu u Prištini, Venera je po?etkom 90-ih završila postdiplomske studije na Evropskom institutu Univerziteta u Ženevi u Švajcarskoj. Nakon kratkog perioda profesionalnog angažovanja u Švajcarskoj, vratila se na Kosovo i 1998-1999 bila angažovana u Posmatra?koj misiji OEBS-a na Kosovu. Samo nekoliko meseci nakon završetka rata na Kosovu u junu 1999. godine, bila je me?u klju?nim ljudima koji su pomogli u osnivanju javnog emitera, Radio Televizije Kosova (RTK). Nakon dve godine angažovanja u Kosovskoj fondaciji za otvoreno društvo (KFOS) u programima podrške javnoj administraciji i lokalnoj samoupravi, 2004. godine je najpre imenovana za zamenika direktora Jedinice za pra?enje procesa stabilizacije i pridruživanja, a odmah potom osnovala i bila je prvi rukovodilac Kancelarije za evropske integracije u Kancelariji premijera Kosova, u okviru koje je bila odgovorna za stvaranje razli?itih struktura i programa u vezi sa procesom evropskih integracija Kosova. Tako?e, bila je

predsedavaju?a Grupe stru?njaka za reformu javne uprave 2006-2007, dok je tako?e bila spoljni savetnik za evropske integracije nekoliko premijera, kao i predsednice Jahjage.

U februaru 2007. godine prihvatila je dužnost Izvršnog direktora KCSF-a, u vreme kada je organizacija bila u periodu duboke krize. Nastavljaju?i rad u osnovnoj misiji razvoja civilnog društva, Venera je dodala radu KCSF-a posebnu perspektivu evropskih integracija, kao odraz otvaranja evropske perspektive celog regiona, uklju?uju?i i Kosovo. Uz njenu izuzetnu posve?enost i tima koji je stvorila, Venera je uspela ne samo da izvu?e KCSF iz krize, ve? vrlo brzo i premaši nivo razvoja organizacije do tada. Paralelno sa produbljivanjem Škole za evropske integracije i brojnim drugim projektima vezanim za EU, pod Venerinim vo?stvom, KCSF je ponovo uspostavio svoje programe grantova za civilno društvo 2009. godine, istovremeno stvaraju?i i razvijaju?i posebne istraživa?ke jedinice. , odnosno Centar KCSF-a za izgradnju kapaciteta civilnog društva. Tokom perioda njenog rukovo?enja, KCSF je postao jedna od glavnih organizacija civilnog društva na Kosovu i u regionu, upravljaju?i fondovima za civilno društvo glavnih bilateralnih donatora, uspešno zastupaju?i brojne teme o prostoru za delovanje civilnog društva na Kosovu i prema EU institucijama u Briselu, kao i izgradnja kapaciteta stotina organizacija i aktivista civilnog društva. Pre svog odlaska iz KCSF-a u septembru 2018. godine, Venera je vodila organizaciju u njenim prvim ozbiljnim koracima ka održivosti organizacije.

Od 2018. godine, kao nezavisna stru?njakinja, angažovana je na brojnim projektima, inicijativama i publikacijama na Kosovu, u regionu i šire, u oblastima razvoja civilnog društva, izgradnje demokratskih institucija, evropskih integracija, reforme javne uprave i saradnje.

Suzana Arni je bila deo tima KCSF-a skoro 23 godine, od njegovog osnivanja 1998. do penzionisanja 2021. godine, dok je obavljala funkciju izvršnog direktora KCSF-a u periodu od marta 2004. do februara 2006. godine.

Diplomirana kao inženjer tehnologije, Suzana je bila angažovana u laboratoriji za istraživanje gra?evinskih materijala od 70-ih godina, sve do masovnog otpuštanja radnika kosovskih Albanaca 1991. godine, kada je angažovana u sektoru civilnog društva.

Godine 1998. primila je kao donaciju tri ra?unara, što je trenutak koji ?e ozna?iti osnivanje CeDeCis-a (Centar za razvoj civilnog društva), koji ?e kasnije postati KCSF. Suzi, kao što je poznata svojim brojnim kolegama i saradnicima, uklju?uje se u KCSF u razli?itim odeljenjima i ulogama, od koordinatora projekta do direktora programa, od dela glavnog tima za grantove do Izvršnog direktora.

Dok je njena uloga u razvoju KCSF-a bila sveobuhvatna tokom 23 godine angažovanja, Suzi je dala odlu?uju?i doprinos upravo u periodu 2004-2006 kada je vodila KCSF i obezbedila opstanak organizacije u jednom od njenih najtežih perioda zbog promena modela finansiranja iz EU-a, kao do tada glavnog donatora.

Lulëzim Peci je bio izvršni direktor KCSF-a u godinama 1999-2003, preuzimaju?i rukovodstvo organizacije u periodu neposredno nakon završetka rata na Kosovu u junu 1999. godine.

Zajedno sa Agonom Demjahom i Stivenom Sampsonom, Lulëzim je bio jedan od troje ljudi koji su 2. decembra 1999. godine registrovali organizaciju, navode?i je da zapo?ne intenzivan rad u podršci nevladinom sektoru. To je bio period kada su NVO-i postali najvažniji lokalni kanal za me?unarodnu podršku za prevazilaženje vanrednog stanja i obnovu, dok je KCSF identifikovan i podržan od strane Evropske unije kao glavna lokalna organizacija za upravljanje fondovima EU-a za civilno društvo na Kosovu. Tokom perioda njegovog rukovo?enja, uz pomo? EU-a, KCSF je stvorio razvijene mehanizme za dodelu grantova i podelio preko 2 miliona evra kroz više od 200 grantova nevladinim organizacijama na Kosovu. Tako?e, KCSF je zapo?eo prve studije i publikacije o civilnom društvu na Kosovu, osnovni program obuke za NVO-e, kao i dodelu preko 400 stipendija za u?enike i studente zajednica Roma, Aškalija i Egip?ana.

Lulzim je napustio KCSF u novembru 2003. godine, kada je vodio proces “spin-off”-a programa KCSF-a, osnivaju?i Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike KIPRED i postao prvi izvršni direktor KIPRED-a.

Diplomirao je elektrotehniku na Univerzitetu u Prištini, Lulëzim ima zvanje MA me?unarodnih odnosa na Univerzitetu Ortega i Gaset u Španiji, kao i zvanje PHD politi?kih nauka na Univerzitetu Jugoisto?ne Evrope u Severnoj Makedoniji.

Pre angažovanja u KCSF, u godinama 1995-1998 radio je kao istraživa? u Kosovskom centru za me?unarodne studije (KCIS), ovaj centar je služio kao spoljnopoliti?ki tim u Kancelariji predsednika Kosova dr. Ibrahim Rugova. Tokom 2009-2013. godine radio je kao ambasador Kosova u Švedskoj, a tako?e je bio i ?lan Upravnog odbora Ameri?kog univerziteta na Kosovu, gostuju?i predava? u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku GCSP, predava? na predmetu za nacionalnu i me?unarodnu bezbednost na Univerzitetu u Prizrenu, kao i predsednik Upravnog odbora Kosovske fondacije za otvoreno društvo KFOS. Objavio je više od 70 radova i ?lanaka na Kosovu, u Velikoj Britaniji, Holandiji, Gr?koj, Švajcarskoj, Austriji, Nema?koj i Singapuru.

Trenutno je izvršni direktor KIPRED-a, dok nastavlja svoj istraživa?ki angažman sa fokusom na bezbednost i spoljnu politiku, me?unacionalne odnose, kao i politi?ke partije.

Agon Demjaha je bio prvi izvršni direktor Centra za razvoj civilnog društva (CeDeCis) koji ?e kasnije biti poznat kao KCSF. Iako je na ovoj funkciji ostao samo oko godinu dana, vodio je CeDeCis u procesu osnivanja kao delegat Kosovske fondacije za otvoreno društvo, a zatim u prvim aktivnostima 1998. godine do kraja rata u junu 1999. godine. Tako?e, zajedno sa Lulëzim Pecijem i Stivenom Sampsonom, bio je jedan od trojice koji su registrovali organizaciju nakon oslobo?enja, 2. decembra 1999. godine, sada pod imenom Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF).

Agon ima zvanje MA u Me?unarodnim odnosima i evropskim studijama kao i PhD u politi?kim naukama. Ima više od ?etiri decenije iskustva u oblasti univerzitetskog predavanja, diplomatije i nevladinog sektora. U ovom periodu objavio je mnogo ?lanaka iz oblasti politi?kih nauka u raznim me?unarodnim ?asopisima, a tako?e je i autor razli?itih poglavlja u knjigama poznatih izdava?kih ku?a kao što su United Nations University Press, Imperial College Press i Palgrave Macmillan.

Tokom 2006-2010. godine služio je kao ambasador Severne Makedonije u Švedskoj, a tokom tog perioda je tako?e pokrivao Norvešku i Finsku kao nerezidentni ambasador. U periodu 2010-2012 . godine bio je angažovan kao savetnik ministra inostranih poslova, kao i ministra za ekonomski razvoj u Vladi Kosova.

Trenutno je angažovan kao asocirani profesor politi?kih nauka i me?unarodnih odnosa na Univerzitetu u Tetovu u Severnoj Makedoniji, dok nastavlja svoje angažovanje u oblastima etni?kih odnosa, spre?avanja i rešavanja sukoba, regionalne saradnje i diplomatije.