Naj?eš?e postavljena pitanja

CEA Donec imperdiet pretium porta. Cras gravida risus sit amet arcu facilisis, ut finibus nunc vestibulum. Fusce venenatis fermentum metus, eu tempor sem bibendum at.

GRANTOVE PARTNERSTVA

GRANTOVI ZA ORGANIZACIONI RAZVOJ

1. Da li se možemo prijaviti za organizacioni razvoj iako još uvek nismo dobili odgovor kojim se potvr?uje registracija instituta u elektronskoj formi?

Jedan od kriterijuma za prijavljivanje na ovaj poziv je da podnosilac prijave bude nevladina organizacija, a u obaveznim dokumentima koje podnosioci zahteva moraju da podnesu je i potvrda o registraciji NVO, koju izdaje Odeljenje za NVO. Ukoliko nemate ovaj dokument pre zaklju?enja roka za prijavljivanje, ne možete se prijaviti na ovaj poziv i treba da sa?ekate da se otvori slede?i poziv.

2. Možete li nam re?i gde možemo prona?i obrasce za apliciranje?

Sve informacije, uklju?uju?i dokumente potrebne za apliciranje možete prona?i na našoj veb stranici na slede?em linku: https://bit.ly/38YrQX9.

3. Da li ?e biti održana informativna sesija o grantovima za organizacioni razvoj?

Informativna sesija za grantove za organizacioni razvoj ?e biti održana on-line, 18.01.2021, u ponedeljak u 10:00 ?asova, a u me?uvremenu ?e link za uklju?enje na sesiju biti dostupan na našoj veb stranici www.kcsfoundation.org i na našoj Facebook stranici https://bit.ly/3sr5fLJ.

4. Da li grant uklju?uje i kupovinu opreme i obuku osoblja?

Da, u grantu se tako?e može predvideti kupovina opreme i obuka osoblja ako se smatra da ?e se kroz ove aktivnosti posti?i organizacioni razvoj i pomo?i u postizanju programskih ciljeva organizacije. Vaša prijava ?e biti razmotrena prema kriterijumima poziva.

5. Da li kao nova organizacija možemo dobiti podršku za pripremanje aplikacije, kao i druge procedure prijavljivanja sa vaše strane?

Sve informacije o apliciranju za grant za organizacioni razvoj, uklju?uju?i dokumente potrebne za prijavu, možete prona?i na našoj veb stranici na slede?em linku: https://bit.ly/38YrQX9. Ohrabrujemo vas da još jednom pregledate ove dokumente i detaljno ispratite korake za apliciranje zajedno sa dokumentima koji su vam potrebni.

6. Koji je poslednji rok za apliciranje?

Poslednji rok za apliciranje za grantove za organizacioni razvoj je 25.01.2021.

7. Kao organizacija osnovana 2020, da li imamo pravo da se prijavimo u ovom pozivu? Ako imamo pravo da se prijavimo, kako treba rešiti pitanje podnošenja finansijskih izveštaja za poslednje dve godine pošto još uvek nismo napunili jednu celu godinu?

Iako ste nova organizacija imate pravo da aplicirate. Za novoosnovane organizacije, možete da podnesete finansijske izveštaje samo za period od osnivanja, dakle na vas se ne odnosi zahtev za finansijske izveštaje u poslednje dve godine.

8. Da li je u procesu ocenjivanja važno ako smo sproveli samo nekoliko volonterskih projekata i nismo bili u prilici da budemo dobitnici bilo kog granta?

Iako niste bili dobitnik bilo kojeg granta, to vas ne spre?ava da se prijavite na ovaj poziv. Vaša aplikacija ?e biti razmotrena prema kriterijumima poziva u skladu sa uputstvima za apliciranje.

9. Kako se ra?unaju poslednje 2 godine, za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja ili izveštaja revizora?

Poslednje dve godine se odnose na 2018. i 2019. godinu, ali ako su spremni za 2019. i 2020. godinu onda treba poslati za ove dve godine, pri ?emu je mogu?e da pošaljete finansijske izveštaje ?ak i ako nemate izveštaj revizije.

10. Da li imamo pravo da se prijavimo za tehni?ku opremu koja ?e direktno uticati na organizacioni razvoj?

Ako se kupovinom ove opreme postiže organizacioni razvoj i pomaže u postizanju programskih ciljeva vaše organizacije, možete se prijaviti za tehni?ku opremu. Vaša prijava ?e biti razmotrena prema kriterijumima poziva.

11. Ako nemamo izveštaj revizije jer nemamo finansijskih sredstava da angažujemo kompaniju da izradi izveštaj, da li ovo predstavlja prepreku za apliciranje?

Prema pravilima utvr?enim u uputstvima za apliciranje, treba podneti godišnje finansijske izveštaje ili izveštaje revizora za poslednje dve (2) godine, ali ako nemate izveštaj revizije, mogu?e je podneti finansijske izveštaje, a zatim ?e vaš zahtev biti ocenjen u odnosu na kriterijume poziva.

12. Da li je dozvoljeno da se u projekat unese pla?anje nove opreme i softvera koje nije mogu?e kupiti kod nas ve? iste moramo da kupimo u inostranstvu?

Ako se kupovinom ove opreme postiže organizacioni razvoj i pomaže u postizanju programskih ciljeva vaše organizacije, onda je dozvoljeno, ali, za opremu i softver koji se moraju kupiti van Kosova, molimo vas pogledajte i neprihvatljive troškove (kao što su carina, PDV itd). Vaša aplikacija ?e biti razmotrena prema kriterijumima poziva.

13. Prema Uputstvu za apliciranje, trajanje projekta je do 24 meseca, kakvo je stanje trajanja ako kupujemo opremu, da li nadgledate projekat do 24 meseca?

Prema Uputstvima za apliciranje, trajanje granta za koji je organizaciji dozvoljeno da se prijavi, je maksimum 24 meseca. Dakle, grant ne mora nužno da traje 24 meseca, ali to je mogu?nost maksimalnog trajanja. Zavisi od potreba organizacije i od toga kako organizacija koja aplicira predvi?a planiranje organizacionog razvoja. Naglašavamo da ne trebaju svi troškovi i aktivnosti da traju tokom celog granta i da zavise od vrste.

14. Ako nam je cilj da radimo samo sa ženama, da li imamo pravo da apliciramo ako nemamo rodnu ravnopravnost?

U programu EJA Kosovo, cilj je da se u podržanim intervencijama uzme u obzir rodni aspekat, imaju?i za cilj rodnu ravnopravnost i vode?i ra?una da se ne doprinosi štetnim stereotipima. Dakle, sve dok se vaš rad bavi ovim aspektom u skladu sa ciljevima EJA Kosovo, možete aplicirati.

15. Da li postoje ograni?enja za organizacije koje imaju projekte finansirane od KCSF, da apliciraju za ovaj grant?

U ovom pogledu, jedino ograni?enje je u slu?aju kada je organizacija korisnik institucionalnog granta koji po prirodi u sebi sadrži i komponentu organizacionog razvoja. U ovom slu?aju podnosilac ne može aplicirati za grant za organizacioni razvoj. Ne postoje druga ograni?enja jer su drugi grantovi druga?ije prirode i nema preklapanja intervencija

16. Gde se nalazi izjava o politi?ki izloženim osobama (PIO)?

Ova izjava se nalazi na poslednjim stranicama obrasca aplikacije. Tu je tako?e i objašnjenje ove izjave i deo koji organizacija treba da popuni.

17. Da li možemo da uklju?imo me?unarodne stru?njake, trenere ili konsultante u poziv za prijavljivanje?

Da, u vašoj prijavi možete da predvidite angažovanje me?unarodnih stru?njaka ili trenera, ali to zahteva jasno obrazloženje zašto je njegovo/njeno angažovanje neophodno za postizanje cilja organizacionog razvoja/granta.

18. Da li mi, kao Klub kosovskih proizvo?a?a koji zastupamo (proizvodna) preduze?a, imamo pravo da se prijavimo za ovaj grant?

Ne, organizacije koje zastupaju preduze?a nemaju pravo da se prijave na naše pozive.

19. Da li se može deo sredstava za organizacioni razvoj preusmeriti na ure?enje prostorija organizacije (renoviranje), kupovinu potrebnih tehnologija (opreme) i obuku osoblja za co-working (sa doma?im i me?unarodnim trenerima)?

Ako ?e se kroz ove aktivnosti posti?i organizacioni razvoj i pomo?i u postizanju programskih ciljeva organizacije i ako obrazložite ove troškove u budžetu, onda možete iskoristiti ta sredstva.

20. Ako su ?lanovi odbora instituta predstavnici preduze?a, da li ?e struktura odbora direktora penalizovati institut u ovom slu?aju u prijavljivanju za vaš program grantova za organizacioni razvoj?

Prema kriterijumima kvalifikovanja programa EJA Kosovo, NVO-i koji zastupaju preduze?a ili sli?ne subjekte za koje je jasno da imaju finansijsku sposobnost da pokriju troškove svoje organizacije ili podrže svoje aktivnosti nisu cilj KCSF grantova. Sledstveno, i vaš institut spada u ovu grupu.

21. Mogu li se prijaviti i organizacije koje nemaju kancelarije? Ako da, kako ?e se realizovati „poseta kancelariji“?

U smislu posete kancelariji, ovo podrazumeva sastanak sa osobljem organizacije o organizacionim kapacitetima, internom upravljanju i finansijskom upravljanju. Kancelarija ne ozna?ava nužno i fizi?ki prostor u kojem organizacija posluje. Sve dok organizacija ima sopstvenu praksu i dokumente, u slu?aju da bude izabrana u uži spisak, sastanak i diskusija o ovim ta?kama se mogu održati u nekom drugom pogodnom prostoru. Nedostatak kancelarije ne ometa izgradnju kapaciteta organizacije.

22. Da li mogu da se prijave za grantove za organizacioni razvoj, hitne grantove kao i grantove za projekte? Da li ovi grantovi isklju?uju jedan-drugi ili se ista organizacija može prijaviti sa razli?itim sadržajem i kontekstima?

U okviru programa EJA Kosovo, instrumenti se po prirodi razlikuju i ne preklapaju se jer se bave razli?itim pitanjima. Shodno tome, podnosilac ima pravo da se prijavi na svaki poziv i podnese jednu prijavu za poziv. Me?utim, moramo naglasiti da organizacija ne može istovremeno da sprovodi grant za organizacioni razvoj i grant za projekat. U slu?aju da je ocena za sve prijave pozitivna, organizacija mora da odlu?i kojem grantu ?e dati prioritet za implementaciju.

23. Da li se prihvataju finansijski izveštaji za organizacije koje izdaje PAK?

Godišnji finansijski izveštaji koje izdaje PAK su prihvatljivi i dopunjuju ta?ku 9 obaveznih dokumenata u uputstvu za apliciranje.

24. Ako organizacija nema izveštaj revizora, da li je dozvoljeno podnošenje aplikacije samo sa finansijskim izveštajima za poslednje dve godine?

Pošto i u uputstvima stoji da su izveštaji revizora potrebni ako se od organizacije koja podnosi aplikaciju zahteva da ima izveštaj revizora ili ako isti poseduje uprkos obavezi, to zna?i da ako organizacija nema i nije obavezna da ima te izveštaje, onda finansijski izveštaji pokrivaju ovaj deo.

GRANTOVI ZA MALE PROJEKTE

1. Da li podržavate projekte za kupovinu opreme?

Grantovi za male projekte imaju za cilj da podrže specifi?ne radnje inicijativa civilnog društva i pojedinaca za neprofitne inicijative o pitanjima od javnog zna?aja koja se bave konkretnim pitanjima i daju konkretne rezultate u odre?enom roku. Svi neprihvatljivi troškovi su navedeni u uputstvima za prijavljivanje za grantove za male projekte. Oprema u principu nije zabranjena, ali se mora opravdati neophodnost kupovine da bi se postigli rezultati projekta i posebne aktivnosti.

2. Koji je poslednji datum kada možemo aplicirati kao NVO?

Poziv za apliciranje za grantove za male projekte je stalno otvoren i aplikacije se mogu podneti u bilo kom trenutku. Na osnovu uputstava za apliciranje, ocenjivanje prijava se vrši u unapred odre?enim periodima. Sve informacije o postupku apliciranja i ocenjivanja možete na?i na našoj veb stranici na ovom linku: https://bit.ly/3oVeQZc.

3. U obrascu budžeta stoji „Budžet za 3 poslednje godine , 2017, 2018, 2019″, da li je problem ako smo organizacija osnovana 2018?

Ne, ovo ne predstavlja problem, u delu obrasca „Budžet za 3 poslednje godine”, za one godine za koje zahtev nije primenljiv za vas, samo unesite N/A (npr. 2017 = N/A).

4. U obrascu budžeta, šta se podrazumeva pod „troškovi revizije“. Da li je re? o troškovima upravljanja budžetom koje izvršava finansijer ili je to angažovanje spoljnog revizora nakon implementacije?

Kod troškova revizije, re? je o spoljnoj reviziji projekta nakon sprovo?enja projekta, a ?iji iznos treba izra?unati u zavisnosti od iznosa projekta na osnovu tržišne cene.

5. Uputstva za rodnu ravnopravnost i uputstva za uklju?enje gra?ana, da li važe za ovaj poziv i da li se trebamo ograni?iti samo na jedan segment, a zatim ostati u okviru uputstava izabranog segmenta?

Uputstva za rodnu ravnopravnost i Uputstva za uklju?ivanje gra?ana daju objašnjenje kako program EJA Kosovo definiše ove dve teme. Ovi dokumenti su orijentacione prirode i primenljivi su na sve instrumente EJA Kosovo, dakle uklju?uju?i male grantove, dok je na podnosiocu prijave da oba aspekta obuhvati u predloženoj intervenciji.

6. Koje dokumente treba priložiti za apliciranje za predlog projekta u ovom pozivu?

Sve informacije i dokumenti potrebni za prijavu su objavljeni na veb stranici KCSF-a na slede?em linku: https://bit.ly/38rCO8X. Ta?nije, u dokumentu „Uputstva za apliciranje za grantove za male projekte“, poglavlje 4, procedure apliciranja.

7. Gde možemo prona?i obrazac za apliciranje za grantove za male projekte?

Sve informacije i dokumenti potrebni za apliciranje su objavljeni na veb stranici KCSF-a na slede?em linku: https://bit.ly/38rCO8X.

8. Da li je definisano starosno doba sa kojim moramo raditi u ciljnim grupama?

Ne, nije definisan starost za ciljne grupe. U Uputstvima za prijavljivanje su navedene marginalizovane grupe koje bi trebale biti u fokusu intervencije.

9. Da li je neophodno uklju?iti sve marginalizovane grupe navedene u Uputstvima za prijavljivanje?

Ne, nije neophodno uklju?iti sve marginalizovane grupe navedene u pozivu.

10. Da li se podržavaju kampanje podizanja svesti, ako je to neophodno za realizaciju projekta i ako je to samo deo projektnih aktivnosti?

Kampanje za podizanje svesti bez odgovaraju?ih prate?ih aktivnosti nisu podržane. Ako je jedna od projektnih aktivnosti kampanja podizanja svesti i ona je neophodna za realizaciju projekta, onda se ova aktivnost može podržati kao deo ve?e intervencije.

11. Da li možemo da apliciramo u partnerstvu?

Dozvoljena su partnerstva sa drugim NVO-ima/neregistorvanim inicijativama. U ovom slu?aju vode?i podnosilac aplikacije preuzima potpunu odgovornost za sprovo?enje i upravljanje projektom.

12. Da li su mogu?e promene ako je sprovo?enje predloženog projekta predvi?eno na celoj teritoriji Kosova, ali nam je zbog situacije sa pandemijom COVID-19 potrebna fleksibilnost u primeni aktivnosti?

Vaša aplikacija ?e biti pregledana pre po?etka sprovo?enja, pri ?emu ?e u saradnji sa KCSF-om plan aktivnosti i budžet biti prilago?eni epidemiološkoj situaciji i kako ista uti?e na aktivnosti i ciljeve vaše intervencije. Ako ?e vam tokom primene biti potrebne dodatne promene i adaptacije, a sve to zbog stvorene situacije, fleksibilnost implementacije projekta je mogu?a, ali uvek u skladu sa zahtevima programa EJA Kosovo, pozivom za apliciranje i ocenom podnete aplikacije, kao i bilateralnim ugovorom o grantu.

13. Da li je dozvoljeno da apliciramo na dva razli?ita poziva?

Da, u principu je mogu?e, jer su to odvojeni procesi i pozivi, ali uvek se pozivaju?i na kriterijume i zahteve objašnjene u Uputstvima za apliciranje.

14. Da li se podržavaju istraživanja, ako je to neophodno za realizaciju projekta i ako je to samo deo projektnih aktivnosti?

Istraživanje i studije izvodljivosti, posebno kao sredstvo za dizajniranje ostatka intervencije, u principu ne?e biti podržane. Mogu se pokriti u posebnim slu?ajevima i samo ako su neophodne za postizanje predvi?enih ciljeva intervencije.

15. Da li mogu da apliciraju nove organizacije ako im je godišnji promet manji od 25 hiljada evra i ako nemaju promet u poslednje tri godine?

Da, nove organizacije sa godišnjim prometom manjim od 25 hiljada evra mogu da se prijave, ?ak i ako nisu imale nikakav promet u poslednje tri godine. Ako je re? o organizaciji osnovanoj 2020. godine, onda se za budžet za 2017, 2018. i 2019. unosi N/A.

16. Da li mogu da apliciraju pojedinci?

Da, u ovom pozivu i pojedinci imaju pravo da se prijave (državljani Republike Kosovo).

HITNI GRANTOVI

1. Da li se ovim pozivom finansiraju i pojedinci koji imaju preduze?a?

Prema uputstvima za apliciranje za hitne grantove u slu?ajevima kada su podnosioci aplikacija neregistrovani pojedinci ili inicijative, oni moraju dokazati da njihovo angažovanje nije zarad profita i da je više za javnu korist, a ne privatni interes. Preduze?a nisu kvalifikovana, dok NVO-i koje zastupaju preduze?a ili sli?ne subjekte za koje je jasno da imaju finansijsku sposobnost da pokriju troškove svoje organizacije ili održavaju svoje aktivnosti nisu cilj KCSF grantova.

2. Gde možete prona?i uputstva za apliciranje za hitne grantove?

Sve informacije u vezi sa pozivom za apliciranje za hitne grantove, uklju?uju?i uputstva za apliciranje, mogu se na?i na veb stranici KCSF-a na linku <a href=“https://bit.ly/2DBCFSU“>https://bit.ly/2DBCFSU</a>.

3. Da li se možemo prijaviti i mi iz Albanije ili samo u saradnji sa NVO-ima sa Kosova?

Na osnovu uputstva za apliciranje za hitne grantove, na ovaj poziv imaju pravo da se prijave pojedinci, neregistrovane inicijative ili organizacije koje su aktivne na Kosovu i koje se bave bilo kojom neprofitnom inicijativom (ogranci stranih i me?unarodnih NVO registrovanih na Kosovu ne ispunjavaju uslove za prijavljivanje). Ista pravila važe i za partnere.

4. Koji je maksimalni iznos za koji možemo aplicirati?

Maksimalni iznos podrške u okviru poziva za apliciranje za hitne grantove je 5,000 EUR.

5. Na koliko meseci možemo da apliciramo na poziv za hitne grantove?

Maksimalni period kojim možete da se prijavite na poziv za hitne grantove je 12 meseci.

6. Da li se možemo prijaviti za zanat?

Vaša prijava mora biti u oblasti demokratizacije i u programskim oblastima EJA Kosovo. Za više detalja o programu EJA Kosovo i koje inicijative su cilj podrške kroz ovaj program, pogledajte uputstva za apliciranje za hitne grantove <a href=“about:blank“><strong>ovde</strong></a>.

7. Gde možemo prona?i obrazac za apliciranjeza hitne grantove i koja dokumenta treba priložiti uz aplikaciju?

Sve informacije o pozivu za apliciranje za hitne grantove, uklju?uju?i obrazac aplikacije zajedno sa ostalim dokumentima, možete na?i <a href=“about:blank“><strong>ovde</strong></a>.

8. Da li je potrebno prijaviti se na tri jezika (albanskom, srpskom, engleskom) ili samo na jednom?

Aplikacija se može popuniti na jednom od jezika za apliciranje, nije potrebno podnošenje na sva tri jezika.

9. Da li postoje ograni?enja u temama koje možemo da odaberemo?

Ne postoje ograni?enja u temama koje možete da odaberete.

10. Šta smatrate hitnim pitanjem u zajednici?

Hitnim pitanjem se smatra svako pitanje u kojem je potreban doprinos i brzo reagovanje, a za koje nema dovoljno vremena da se podnese aplikacija i reaguje putem drugih instrumenata i redovnih poziva poput grantova za projekte.

11. Koliko ?e projekata biti podržano u ovom pozivu?

Prema budžetu koji smo odobrili za ovu godinu, plan je da se podrži oko 12 projekata. Me?utim, to ?e zavisiti od broja aplikacijai njihovog kvaliteta. Nije neophodno da se potroši ceo budžet na raspolaganju.

12. Da li se u pozivu za hine grantove podržavaju i postoje?i projekti?

Postoje?i projekti mogu biti podržani ako ispunjavaju sve zahteve i kriterijume hitnosti, a koji su obrazloženi u uputstvima za apliciranje za hitne grantove. Pored toga, projekat bi trebalo da doprinese opštem cilju i rezultatima programa EJA Kosovo.

13. Da li su prihvatljivi troškovi kupovina opreme koja ?e pomo?i realizaciji projekta?

Svi neprihvatljivi troškovi su navedeni u uputstvima za prijavljivanje za hitne grantove. U principu, oprema nije zabranjena, ali treba opravdati neophodnost kupovine.

INSTITUCIONALNI GRANTOVI - POZIV 2021

1. U kontekstu poziva, možemo li predvideti otvaranje veb stranice za objavljivanje svih finansijskih izveštaja i drugih aktivnosti? Prema postoje?oj strategiji, da li se kao aktivnost može predvideti izrada strategije za zagovaranje?

Može se predstaviti ako su ove aktivnosti u skladu sa strategijom organizacije, ako doprinose postizanju strateških ciljeva ili vam nude priliku da kao organizacija imate bolju zastupljenost i doprinesete pove?anju nivoa transparentnosti.

2. Mogu li da se prijave ogranci organizacija?

Organizacije podnosioci prijava moraju da ispune sve uslove i kriterijume navedene u pozivu za podnošenje prijava.

3. Što se ti?e administrativnih dokumenata, treba li ih podneti u vreme podnošenja prijave zajedno sa drugim dokumentima za prijavu, kao što su npr. interni finansijski propisi, HR itd?

Osim obaveznih dokumenata koji su predstavljeni u uputstvima za prijavljivanje, nije potrebno slati druge dokumente.

4. Da li je prihvatljivo ako je sadržaj prijave/projekta na engleskom jeziku?

Da, prijave se mogu podneti na jednom od tri jezika: albanskom, engleskom i srpskom. Obrasci su objavljeni na veb stranici KCSF-a.

5. Da li treba da bude potpisan spisak ?lanova organizacije u trenutku podnošenja prijave sa drugim dokumentima?

Svi dokumenti moraju biti dostavljeni prema zahtevima u delu obaveznih dokumenata, uklju?uju?i i to da li treba da budu potpisani ili ne.

6. Da li možemo da pomeramo margine i intervenišemo u obrascu prijave zbog prostora za pisanje?

Ne, ne možete intervenisati u objavljenom formatu.

7. U obrascu budžeta, u delu gde treba predstaviti troškove programa i komponente, kako je zamišljeno da oni budu predstavljeni?

U budžetu treba predstaviti sve aktivnosti organizacije u zavisnosti od organizacije i projekata/programa koje imate.

8. Da li nam je dozvoljeno da predvi?amo dodatne aktivnosti pored onih koji su planirani u strategiji koju ve? sprovodimo?

Predložene aktivnosti treba da budu u skladu sa strategijom organizacije, bez obzira da li se sprovode ili ne.

9. Da li je dozvoljeno prijavljivanje organizacije ako je registrovana u Prištini, ali ima ?lanstvo na nivou Kosova u raznim gradovima? Dakle, u pitanju je organizacija koja radi na nacionalnom nivou.

Program EJA Kosovo podržava organizacije koje deluju i na lokalnom i na centralnom nivou.

10. Šta zna?i uklju?ivanje gra?ana ako je ciljna grupa organizacije ili grupa sa kojom organizacija radi zasebna zajednica, na primer slepe osobe?

Bez obzira kojoj kategoriji pripada, o?ekuje se da uklju?ivanje ciljne grupe bude sistematsko i namerno tokom celog rada organizacije. Za više detalja pogledajte uputstva za podnosioce prijava: uklju?ivanje gra?ana.

11. Koliki je procenat budžeta koji služi za administrativne troškove ili troškove osoblja?

Osim za kategoriju organizacionog razvoja za koju je postavljeno ograni?enje od 15%, za ostale kategorije ne postoji ograni?enje.

12. Da li je u okviru ovog granta predvi?ena izrada nove strategije ako je trenutna strategija na isteku?

Prema pozivu za institucionalne grantove, organizacija mora da ima strateški dokument organizacije koji pokriva ceo ili ve?i deo perioda granta.

INSTITUCIONALNI GRANTOVI - POZIV 2020

1. Da li predstavlja problem ?injenica da se strateško planiranje organizacije završava 2021?

Organizacija može podneti aplikaciju za institucionalni grant, a takve detalje treba razjasniti u obrascu aplikacije i drugim traženim dokumentima. Tako?e, institucionalni grantovi prema pravilima programa se preispituju nakon svakog jednogodišnjeg perioda i tom prilikom je predvi?ena mogu?nost prilago?avanja okolnostima i kontekstu.

2. Da li je maksimalni budžet koji se finansira u ovom pozivu 40.000 EUR ukupno ili 40.000 EUR godišnje?

Maksimalni budžet tražen za finansiranje iz ovog poziva ne bi trebalo da pre?e 40.000 EUR godišnje (uklju?uju?i reviziju). Dakle, ako organizacija podnese prijavu za 24 meseca, maksimalni budžet za finansiranje koji kandidat može zatražiti je 80.000 EUR, dok ako se prijavljuje za 36 meseci, maksimalni budžet treba biti 120.000 EUR.

3. Da li treba predstaviti samo jedan logi?ki okvir, a ne dva (jedan za organizaciju i jedan za program granta)?

Treba predstaviti samo jedan logi?ki okvir, tj. iz strateškog dokumenta organizacije (po šablonu EJA Kosovo).

4. Koliko detaljan treba da bude organizacioni budžet (da li treba da obuhvati sve budžetske linije za sve projekte)?

Budžet treba da obuhvati sve projekte i bude predstavljen prema šablonu budžeta EJA Kosovo za institucionalne grantove. Budžetske linije se mogu predstaviti kumulativno za sve projekte (npr. prevodi, treninzi itd).

5. Da li svi projekti moraju biti opisani/detaljno navedeni u prijavi i budžetu ili samo oni relevantni za ovaj poziv?

U obrascu prijave treba predstaviti sve projekte koje sprovode organizacije koje se prijavljuju. Tako?e, treba dostaviti i budžet ?itave organizacije za period prijavljivanja, uz jasno obeležavanje onih budžetskih linija za koje se zahteva podrška od EJA Kosovo, kao i specifikacije i obrazloženje plata (prema šablonu EJA Kosovo).

6. Ako je prijava odbijena u sklopu ovog kruga, možemo li podneti istu prijavu za naredni krug ili bi to trebala biti potpuno nova prijava?

Procena ažuriranja ili potpune promene aplikacije je u diskreciji organizacije i trebalo bi da bude prilago?ena vremenu i okolnostima prijave. Aplikacije se ocenjuju u okviru kruga u kojem su podnete.

7. Da li je dozvoljeno podnošenje aplikacije ako organizacija ima izveštaj finansijske revizije samo za 2019, ali ne i za 2018?

Na osnovu poziva za apliciranje za institucionalne grantove, podnosilac aplikacije mora da podnese finansijske izveštaje ili izveštaje revizora za poslednje dve godine, a ne nužno oba. U slu?aju da organizacija ima izveštaj revizije za jednu godinu, za drugu godinu može da podnese finansijski izveštaj.

8. Da li se obaveza pla?anja stažiranja smatra stipendijom?

Pla?anje za stažiranje je prihvatljiv rashod.

9. Da li se mogu ugovoriti kompanije za održavanje obuke?

Ugovoreni deo ne bi trebalo da dominira ve?i deo granta. Dakle, odre?eni deo može biti ugovoren. Me?utim, o?ekivanja su da ?e se aktivnosti sprovoditi samostalno, posebno u oblasti stru?nosti organizacije.

10. U logi?kom okviru, da li treba da se odnosimo na cilj, o?ekivane rezultate i aktivnosti za naredne tri godine na osnovu strategije ili samo na one za koje se traži finansiranje od KCSF-a?

Što se ti?e logi?kog okvira treba da se odnosi na cilj, o?ekivane rezultate i aktivnosti zasnovane na celoj strategiji organizacije.

11. Da li su pitanja i problemi zaštite životne sredine podržani u ovom pozivu?

Da, i organizacije koje se bave pitanjima zaštite životne sredine se mogu prijaviti. Važno je da aplikacija bude u skladu sa opštom svrhom i o?ekivanim rezultatima programa EJA Kosovo.

12. Da li deca spadaju u marginalizovane grupe?

Da, svaka marginalizovana i nedovoljno zastupljena grupa kojoj je potrebna pomo?, ja?anje uticaja u društvu i poboljšanje socio-ekonomskih prava ispunjava uslove za ovaj poziv.

13. Da li je dozvoljeno prijavljivanje u partnerstvu?

Ne, poziv za apliciranje za institucionalne grantove ne podržava partnerstva. Institucionalni grantovi su namenjeni samo za organizaciju dobitnika granta.

14. Da li ?e postojati ograni?enja u kategoriji organizacionog budžeta?

Sama kategorija izgradnje organizacionih kapaciteta (uklju?uju?i troškove kancelarijske opreme) ne bi trebalo da pre?e 15% od podzbira.

15. Da li su dozvoljene isplate van Kosova, na primer pla?anja stru?njaka, posete van Kosova, retreat, ?lanstvo u spoljnim organizacionim mrežama?

Da, ove isplate su dozvoljene, ali podnosilac aplikacije se mora osigurati da bude predstavljeno obrazloženje u nazna?enoj budžetskoj liniji, navode?i osnovu za obra?un rashoda.

16. Možete li malo više da objasnite direktne troškove?

Direktni troškovi su svi direktni troškovi programa koji ne spadaju u kategoriju osoblja i administrativnih troškova poput: obuke, razli?itih sastanaka, istraživanja itd.

17. Da li mi, koji smo ve? dobitnici grantova KCSF-a, imamo pravo da se prijavimo na ovaj poziv?

Organizacijama koje su korisnici grantova iz drugih šema KCSF-a nije zabranjeno da se prijave za grant iz programa EJA Kosovo.

18. Da li je potrebno priložiti poresku potvrdu zajedno sa drugim dokumentima za prijavljivanje za institucionalni grant?

Nije potrebno priložiti poresku potvrdu. Sva potrebna dokumentacija za podnošenje prijave je navedena u pozivu za institucionalne grantove, <a href=“https://www.kcsfoundation.org/wp-content/uploads/2020/06/02-Uputstva-za-apliciranje-za-Institucionalne-Grantove_EJA_SERB.pdf“>uputstvima za prijavljivanje</a> i obrascu prijave.

19. Šta je obuhva?eno u 15% za izgradnju kapaciteta organizacije?

Ovaj procenat obuhvata izgradnju kapaciteta osoblja i organizacije uopšteno, poput: razvoja/unapre?enja internih sistema rada, raznog softvera, obuke osoblja i drugih aktivnosti za koje se procenjuje da ?e uticati na podizanje kapaciteta organizacije.

20. Da li u budžetu treba navesti i konferencije, sastanke i druge aktivnosti koje finansiraju drugi donatori?

Da, trebaju se navesti. Organizacioni budžet je stvoren kako bi se predstavili svi rashodi i finansiranje organizacije, bez obzira na izvore finansiranja.

21. Da li organizacije koje imaju grantove za projekte koje finansiraju SDC ili Sida mogu aplicirati za institucionalni grant?

Da, organizacije koje imaju grantove za projekte finansirane od SDC ili SIDA mogu

ZAKONODAVSTVO ZA CIVILNO DRUŠTVO

1. Šta podrazumevamo pod zakonodavstvom za civilno društvo?

Iako je glavna karakteristika civilnog sektora princip ne- distribucije profita, pravni okvir odre?uje regulativna pravila ovog sektora koji je uglavnom poznat pod nazivom “pravo sektora na-ne-profit”.

Organizacije civilnog društva deluju u skladu sa pravnim poretkom i pravnim okvirom koji se primenjuje u mestu gde one deluju, kao i u skladu sa principima me?unarodnog prava. Na me?unarodnom nivou, postoji nekoliko dokumenata koji odre?uju glavna na?ela prava sektora na-ne-profit, po?evši od Univerzalne izjave o ljudskim pravima, Me?unarodne konvencije o civilnim i politi?kim pravima, Preporuka CM/Rec(2007)14 i Komitet ministara Saveta Evrope za zemlje ?lanice u vezi pravnog statusa nevladinih organizacija u Evropi i drugo. Nacionalno zakonodavstvo mora da bude u skladu sa principima ovih me?unarodnih dokumenata.

2. Koja je pravna osnova za civilno društvo na Kosovu?

Pravo i sloboda udruživanja je ustavna kategorija na Kosovu, i za uživanje ovog prava registracija nije obavezna. Na osnovu ?injenice da je ve?ina OCD-a na Kosovu registrovana kao NVO, obrati?emo se zakonu br.03/L-134 o Slobodi udruživanja u NVO-e kao glavna pravna osnova za civilno društvo. Ovaj zakon obuhvata osnovne elemente funkcionisanja NVO-a, po?evši od registracije, unutrašnje organizacije, statusa o javnoj koristi i gašenju NVO-a.

Drugi važni zakoni koji se ti?u sektora civilnog društva su zakoni koji regulišu fiskalna pitanja, odnosno poreske i carinske obaveze tako?e: Zakon o porezu na li?ni dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacije, Zakon o PDV-u, kao i zakoni i uredbe koje odre?uju na?in rada institucija sa kojima OCD-i sara?uju; Pravilnik o radu Skupštine Kosova, Pravilnik o radu Vlade Kosova, Zakon o lokalnoj samoupravi i Statuti opština, Zakon o pristupu javnim dokumentima, Zakon o zakonodavnim inicijativama i drugo.

3. Šta je sloboda udruživanja?

Sloboda udruživanja je osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Me?unarodnom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim me?unarodnim i evropskim konvencijama o ljudskim pravima i ljudskim slobodama. Sloboda udruživanja podrazumeva pravo svake osobe da osnuje odre?enu organizaciju s ciljem promovisanja, adresiranja i zaštite zajedni?kih interesa jedne grupe bez potrebe da se dobije posebna dozvola za to. Sloboda udruživanja je tako?e zagarantovana Ustavom Republike Kosovo, koji u ?lanu 44 odre?uje da je: “Sloboda udruživanja predstavlja pravo svake osobe da osnuje jednu organizaciju bez potrebe da osigura dozvolu za to, da bude ili ne bude ?lan jedne organizacije, kao i da u?estvuje u aktivnostima jedne organizacije”

4. ?ime se bavi Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e?

Zakon o Slobodi udruživanja u NVO-e se bavi glavnim elementima osnivanja, organizacije, unutrašnjeg upravljanja, odjavljivanja i gašenja NVO-a, kao i glavnim elementima Statusa javne koristi.

5. Koji organ je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e?

Organ koji je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e jeste Odeljenje za registraciju i veze sa NVO (ORVNVO), koje se nalazi u okviru Ministarstva Javne Uprave.

6. Koje su obaveze NVO-a u prema ORVNVO?

Svaka NVO je obavezna da svake godine ORVNVO-u preda jednu izjavu koja potvr?uje da se njeni osnovni podaci nisu promenili, ili koja potvr?uje da postoje promene u tim podacima. Ako se ta izjava ne preda dve godine za redom, NVO se odjavljuje, nakon obaveštenja od strane ORVNVO-a, 60 dana pre isteka roka. Tako?e, u slu?aju promena u Statutu NVO-a, sve NVO su obavezne da te promene prijave ORVNVO-u.

7. Šta podrazumevamo pod Statusom javne koristi?

Status javne koristi je jedan koncept koji je povezan sa organizacijama civilnog društva koje vrše svoju misiju ili aktivnosti u svrhu opšte dobrobiti javnosti ili jedne odre?ene grupe, što je od opšteg interesa za javnost. Ovaj koncept podrazumeva da takve organizacije pružaju usluge ili vrše poslove koje bi ina?e bila obaveza države. Iz tog razloga, država ovim organizacijama daje razli?ite olakšice, uglavnom poreske, s ciljem ohrabrivanja i podržavanja njihovog rada. S druge strane, pošto uživaju razli?ite olakšice od strane države, ove organizacije preuzimaju dodatne odgovornosti o izveštavanju i odgovornosti prema javnosti, odnosno da koriste olakšice i javne fondove.

8. Kako se na Kosovu može dobiti Status javne koristi?

Status javne koristi se na Kosovu može dobiti u samom trenutku kada se vrši registracija, ili kasnije tokom funkcionisanja organizacije. NVO može da podnese zahtev za Status javne koristi ukoliko je glavna aktivnost te NVO jedna ili više aktivnosti koje se smatraju od javne koristi. Ovaj status se obnavlja svake godine, i da bi jedna organizacija nastavila da ima takav status, mora uspešno da ispuni svoje obaveze koje proizilaze iz ovog statusa.

9. Koje vrste aktivnosti se smatraju od javne koristi?

Na osnovu ?lana 17, stava 1, Zakona o slobodi udruživanja u NVO, da bi dobili Status javne koristi, kao glavna aktivnost NVO-a mora da bude jedna ili više od aktivnosti u nastavku: humanitarna pomo? i podrška, podrška osobama sa ograni?enim sposobnostima, dobrotvorne aktivnosti, obrazovanje, zdravlje, kultura, omladina, sport, o?uvanje i unapre?enje životne sredine, obnova i ekonomski razvoj, zaštita i unapre?enje ljudskih prava, podrška demokratskim praksama i civilnom društvu, ili bilo koja druga aktivnost koja je u funkciji dobrobiti za javnost. Ovim se ova lista ne završava, odnosno postoje mogu?nosti da se proširi i na druge aktivnosti koje se smatraju da su za dobrobit javnosti. Ipak, interpretacija mogu?nosti da se proširi ova lista je isklju?iva odgovornost ORVNVO-a. Tako?e, bitno je da se napravi razlika izme?u obrazovnih aktivnosti i zdravstvenih, koje da bi se smatrale kao aktivnosti za dobrobit javnosti moraju da se pružaju besplatno ili jeftinije od realne cene tržišta i to za pojedince ili grupe u nepovoljnim uslovima. Sli?no, aktivnosti koje imaju za cilj ekonomski razvoj, mogu se smatrati kao aktivnosti za dobrobit javnosti samo ako se prvenstveno vrše za dobrobit pojedinaca ili grupe ljudi u nepovoljnim uslovima. Ova razlika je povezana sa spre?avanjem nepravilne konkurencije koja se može izvršiti u ime osloba?anja od poreza za ove specifi?ne oblasti.

10. Koje su prednosti organizacija sa Statusom javne koristi?

Na Kosovu, još od 2004. godine privilegije i prednosti organizacija sa Statusom javne koristi gotovo da ne postoje. Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e predvi?a da organizacije sa Statusom javne koristi uživaju pravo na osloba?anje od poreza i poreske i fiskalne olakšice, isklju?uju?i one koje u stvari predstavljaju obaveze javnih komunalnih usluga. Me?utim, ovi izuzeci i poreske olakšice se moraju ta?no odrediti i operacionalizovati u skladu sa drugim specifi?nim zakonima na snazi, kao na primer Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na li?ni dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacija i drugo. Ovi zakoni omogu?avaju veoma ograni?ene poreske olakšice. Konkretno, dozvoljava se osloba?anje od poreza na prihode korporacija, pod uslovom da se prihodi iskoriste zamo za ciljeve javne koristi, osloba?anje od poreza na nepokretnu imovinu, osim u slu?ajevima kada se ta imovina koristi za komercijalne delatnosti ili za stvaranje zarade. Tako?e, osloba?anje od poreza na li?ni dohodak i korporacija se omogu?ava privatnim subjektima koji daju svoj doprinos u humanitarne, zdravstvene, obrazovne, verske, nau?ne, kulturološke, zaštite životne sredine i sportske svrhe, i dozvoljaju se sniženja u maksimalnom iznosu od pet posto (5%) prihoda koji se oporezivaju ura?unatih pre oduzimanja ovog doprinosa, s ciljem da primalac bude NVO sa Statusom javne koristi.

11. Koje su odgovornosti organizacija sa Statusom javne koristi na Kosovu?

Na osnovu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e, organizacije koje imaju Status javne koristi podležu odre?enim dodatnim obavezama po pitanju izveštavanja ORVNVO-u. Organizacije sa Statusom javne koristi su obavezne da predaju ORVNVO-u godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o aktivnostima organizacije. Izveštaj treba da se pošalje najkasnije do 31. marta naredne godine. Tako?e, organizacije sa Statusom javne koristi koje imaju godišnje prihode ili godišnje troškove ve?e od 100,000 evra moraju da predaju ORVNVO-u i izveštaj o finansijskoj reviziji za prethodnu godinu, overenu od strane nezavisnog revizora.

12. Kako se NVO registruje?

Da bi se registrovala NVO, osniva? mora da preda ORVNVO-u zahtev za registraciju, akt osnivanja i statut, i tako?e da odredi jednog ovlaš?enog predstavnika koji ?e primati sve dokumente u ime organizacije. ORVNVO ?e izdati potvrdu o registraciji u vremenskom roku od najviše 60 dana, osim u slu?aju da se zatraže dodatna dokumenta ili ako se registracija odbije u pisanom obiliku. Zavisno od toga da li ?e se NVO registrovati kao udruženje ili fondacija, broj osniva?a i struktura upravljanja se razlikuju. Udruženje se može osnovati od najmanje 3 (tri) osobe ili više osoba, gde najmanje jedan od njih mora da ima prebivalište ili kancelariju na Kosovu. Fondacija se može registrovati od strane jedne ili više osoba. Fondacija se tako?e može osnovati putem testamenta ili ostavljanjem u nasledstvo.

13. Koja je razlika izme?u udruženja i fondacija?

Udruženja su ?lanske organizacije, dok se fondacije osnivaju da upravljaju imovinom ili fondom, i kao takve nemaju ?lanove. Najviši upravni organ udruženja je Skupština ?lanova, koji se mora sastajati najmanje jednom godišnje. U skupštini ?lanova se zastupaju svi ?lanovi OCD-a (ili sa po jednim ?lanom svaka organizacija ?lanica, u slu?aju kada je udruženje mreža nekoliko organizacija). Najviši upravni organ fodacije je Odbor direktora, koji mora da se sastaje najmanje jednom godišnje. Odbor direktora odre?uje osniva? fondacije (samo prvi sastav), dok su u nastavku ?lanovi odbora biraju od strane samog Odbora.

ORGANIZACIJA I UNUTRAŠNJE UPRAVLJANJE OCD-IMA

1. Šta podrazumevamo pod unutrašnjim upravljanjem OCD-a?

Unutrašnje upravljanje organizacija civilnog društva podrazumeva principe, sisteme, pravila, mehanizme i prakse na osnovu kojih se upravlja jednom organizacijom. Dobro upravljanje podrazumeva da principi i prakse unutrašnjeg upravljanja pružaju jedan unutrašnji sistem kontrole koji obezbe?uje da rukovodioci organizacije koriste resurse i autoritet na efikasan i odgovoran na?in zasnovan na zajedni?kim vrednostima organizacije.

2. Koja su glavna na?ela za unutrašnje upravljanje OCD-ima?

Iako postoje razlike zavisno od vrste organizacije, neka od glavnih na?ela unutrašnjeg upravljanja su: postojanje jedne jasne misije i aktivnosti u okviru te misije, postojanje unutrašnjih struktura sa jasno podeljenim i jasnim odgovornostima, podela izme?u upravnih organa i menadžmenta, redovno finansijsko upravljanje, transparentnost i nadležnost prema zainteresovanim stranama, eti?ki standardi rada i ponašanja i drugo.

3. Koji je izvor obaveza za unutrašnje upravljanje OCD-a?

Unutrašnje upravljanje OCD-a na Kosovu se zasniva na spoljnim pravnim i ugovornim obavezama, i na osnovu unutrašnjih principa. Spoljne obaveze uglavnom obuhvataju pravne zahteve za OCD-e registrovane u odnosu na formalne unutrašnje strukture i obaveza za izveštavanje razli?itih kategorija organizacije, dok unutrašnji principi obuhvataju sisteme funkcionisanja zasnovani na vrednostima, statutu, pravilima, kodeksima ponašanja itd. Ve?ina pravnih obaveza proizlazi iz Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e. Ugovorne obaveze po?inju uglavnom u trenutku podrške organizacije sa fondovima ili drugim sredstvima, koje je organizacija korisnik obavezna da iskoristi u skladu sa ugovornim obavezama. Unutrašnji principi odre?uju se uglavnom sa unutrašnjim dokumentima samih odgovaraju?ih organizacija i odre?uju ih upravni organi, ?lanovi, pristalice, organizacije partneri itd.

4. Koji su oblici organizacije OCD-a na Kosovu?

Ve?ina organizacija civilnog društva su na Kosovu upisane kao NVO-i. Što se ti?e pravnih formi koje odre?uju na?in organizacije i unutrašnjeg upravljanja NVO-a, one se dele na Udruženja i Fondacije.

5. Koje su razlike izme?u udruženja i fondacija?

Udruženja su ?lanske organizacije, dok se fondacije osnivaju da bi upravljale jednim fondom ili imovinom, i kao takve nemaju ?lanove.

6. Koji je najviši upravni organ u udruženju?

Najviši upravni organ udruženja je Skupština ?lanova, koji se moraju sastajati najmanje jednom godišnje. U skupštini ?lanova se zastupaju svi ?lanovi OCD-a (ili sve organizacije ?lanice imaju po jednog ?lana, u slu?aju kada je udruženje mreža nekoliko organizacija).

7. Koji je najviši upravni organ u Fondaciji?

Najviši upravni organ u fondaciji je Odbor direktora, koji se mora sastajati najmanje jednom godišnje. Odbor direktora odre?uje osniva? fondacije (samo prvi sastav), dok u nastavku se ?lanovi odbora biraju od strane samog Odbora.

8. Da li se udruženje može pretvoriti u fondaciju i obrnuto?

Nakon registracije kao NVO, na?in organizovanja se ne može promeniti.

9. Da li se OCD može baviti ekonomskim aktivnostima?

Na osnovu me?unarodnih na?ela o funcionisanju NVO-a i na osnovu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e, OCD se može baviti ekonomskim aktivnostima s ciljem davanja podrške svojih neprofitabilnih aktivnosti i pod uslovom da se ostvareni prihodi putem ovih ekonomskih aktivnosti iskoriste za postizanje misije i cilja organizacije. Prihodi ostvareni putem ekonomske aktivnosti ni na koji na?in se ne mogu podeliti nekom od rukovodioca ili ?lanovima organizacije, osim plate koju dobijaju za posao koji rade. Zavisno od vrste organizacije, u me?unarodnoj praksi ima odre?enih ograni?enja po pitanju ekonomske aktivnosti.

10. Gde treba da izveštavaju OCD-i?

Zavisno od vrste i nivoa organizacije, OCD imaju razli?ite obaveze u vezi sa izveštavanjem. Pravilo je da sve vrste OCD-a moraju da redovno izveštavaju najvišem upravnom organu organizacije. Izveštavanje državnim organima se vrši samo u administrativnom/fiskalnom pogledu, u svim slu?ajevima kada je OCD registrovano kao pravno lice (NVO) i preduzimaju administrativne aktivnosti ili vrše uplate ili pla?aju porez. Samo organizacije koje imaju Status javne koristi moraju da izveštavaju na godišnjoj osnovi Odeljenju za registraciju i veze sa NVO-ima u vezi sa svojim aktivnostima i finansijama. U trenutku kada prime donaciju od strane donatora, OCD-i su obavezni da izveštavaju donatora o na?inu i pravilnostima koriš?enja tih fondova. Na?in na koji ?e izveštavati donatoru zavisi od pravila svakog donatora.

Osim obaveznog izveštavanja, OCD-i mogu proširiti grupu kojoj ?e izveštavati na dobrovoljan na?in, s ciljem pove?anja javne podrške radu OCD-a i ja?anju svog delovanja.

Na kraju, svaka NVO je obavezna da svake godine preda ORVNVO-u jednu izjavu koja potvr?uje da se njeni osnovni podaci nisu promenili, ili ih obaveštava o promenama tih podataka. Ako se takva izjava ne preda 2 godine uzastopno, NVO se briše, nakon informisanja od strane ORVNVO 60 dana pre isteka roka. Tako?e, u slu?aju promena u statutu NVO-a, sve NVO su obavezne da te promene prijave ORVNVO.

U?EŠ?E CIVILNOG DRUŠTVA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

1. Koja je uloga civilnog društva u procesima evropskih integracija?

Civilno društvo ima važnu ulogu u izradi i primeni politika, posebno u okviru procesa evropskih integracija. Važnost saradnje sa civilnim društvom je istaknuta uvo?enjem ?lana 11 u Lisabonski ugovor Evropske unije u kojem se navodi važnost civilnog dijaloga kao i uslovljavanje od strane EU za države Zapadnog Balkana da podstaknu ovaj dijalog na na?in da civilno društvo vrši svoju ulogu u ovom procesu i da pove?a nivo demokratskog predstavljanja društva.

Na Kosovu se u?eš?e civilnog društva u procese evropskih integracija razvija u dve platforme, a to su saradnja civlnog društva sa institucijama EU i civilno društvo- lokalne institucije.

2. Koji mehanizmi EU-a su otvoreni za organizacije civilnog društva na Kosovu?

Glavni mehanizmi saradnje izme?u organizacija civilnog društva i institucija EU na Kosovu jesu: Dijalog o procesu Stabilizacije i Pridruživanja (SAPD), Evropski instrument za demokratiju i Ljudska Prava (EIDHR), IPA Instrument EU za predpristupnu pomo? i doprinos OCD-a Izveštaju o napretku.

Osnovni cilj politi?kih i tehni?kih sastanaka u okviru Dijaloga za proces stabilizacije-pridruživanju je da se prate i nadgledaju reforme Kosova i proces približavanja EU. U okviru politi?kog dijaloga, OCD se svake godine pozivaju na sastanak koji se održava dan pre plenarne sednice SAPD-a, gde one imaju mogu?nost da predstave svoju procenu i zabrinutost o poslednjim zbivanjima, baziraju?i se na oblast njihove stru?nosti, dok predstavnici EK-a ova pitanja i probleme pokre?u zvani?no tokom službenih plenarnih sastanaka izme?u EK-a i kosovskih vlasti.
Evropski instrument za demokratiju i Ljudska Prava (EIDHR) je glavni instrument Evropske Komisije za podršku civilnog društva i ovaj se instrument primenjuje na Kosovu još od 2008. godine.
IPA – Program asistencije pre-u?lanjenja (IPA) je instrument Evropske Komisije koji ima za cilj tehni?ku asistenciju državama Zapadnog Balkana. U zadnje vreme, OCD se konsultuju i tokom programiranja Indikativnog dokumenta za višegodišnje planiranje (MIPD).
Izveštaj o napretku –Evropska kancelarija na Kosovu tako?e poziva da komentarišu OCD-e za pripremu Izveštaja o napretku kada je civilno društvo u mogu?nosti da pošalje svoje zapažanja direktno Kancelariji EU o oblastima njihove ekspertize.

3. Šta predstavlja Dijalog o procesu stabilizacije i pridruživanja?

Komunikacijom “Kosovo – Ispunjavanje Evropske perspektive”, odobrenom od strane Komisije u novembru 2009. godine je zapo?et intenzivan politi?ki dijalog, Dijalog o procesu stabilizacije i pridruživanju. U okviru DpSP se održavaju politi?ki i tehni?ki sastanci da prate i nadgledaju reforme Kosova i proces približavanja EU, a posebno u vezi sa podvu?enim prioritetima u Evropskom partnerstvu odobrenom od strane Saveta Evrope 18. februara 2008. godine. Sastanci o Dijalogu PSP-a su predvo?eni od strane Evropske Komisije i Vlade Kosova. Svaki sastanak rezultira kasnijim zajedni?ki dogovorenim aktivnostima koje se moraju preduzeti od strane kosovskih vlasti. Plenarni sastanci dijaloga o SAp-u se održavaju jednom godišnje. Do sada je organizovano na desetine sastanaka u cilju produbljivanja tehni?kih dogovora u oblasti pravde, slobodi i bezbednosti; inovaciji, informacionom društvu, i socijalnim politikama; trgovini; unutrašnjem tržištu i konkurenciji; poljoprivredi i ribarstvu; transport, sredini, energiji i regionalnom razvoju; ekonomskom razvoju. Sektorski sastanci dijaloga PSP-a se održavaju jednom godišnje u Prištini ili u Briselu. Vreme izme?u sastanaka omogu?ava primenu preporuka i aktivnosti o kojima je usaglašeno mišljenje.

4. Koji su mehanizmi Vlade Kosova otvoreni za civilno društvo na Kosovu?

Glavni mehanizmi Vlade Kosova koji su otvoreni za civilno društvo su: 1) Nacionalni savet za evropske integracije koji predvodi Predsedništvo; 2) Operativna grupa (task force) za evropske integracije predvo?ena Ministarstvom za evropske integracije; 3) Komisija za evropske integracije Skupštine Kosova; 4) Ministarstvo Evropskih integracija, uglavnom za programiranje finansijske pomo?i i primenu projekata iz oblasti obrazovanja, komunikacije i informacije.

5. Koja je uloga Nacionalnog saveta za evropske integracije?

Nacionalni savet za evropske integracije predvo?en od strane Predsedništva (NCEI) je konsultativan i koordinacioni forum koji ima za cilj formulisanje nacionalnih sporazumnih politika Republike Kosovo za evropske integracije, olakšavaju?i koordinaciju aktivnosti svih strana koje su uklju?ene. Savet je oformljen i predvo?en od strane Predsednice Kosova. U ovoj strukturi je civilno društvo predstavljeno sa tri ?lana. Predstavnici civilnog društva su izabrani nakon otvorenog procesa imenovanja. Tri predstavnika civilnog društva dolaze iz organizacija koje imaju iskustvo i projekte iz oblasti evropskih integracija, kao što su Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) i Kosovska Fondacija za otvoreno društvo (KFOS) ili predstavljaju mrežu sa uticajem na Kosovu kao što je Platforma Civikos.

6. Koja je uloga Operativne grupe za evropske integracije?

Operativna grupa za evropske integracije je nacionalni mehanizam razvoja koncenzusa koji ima za cilj da okupi razli?ite stru?njake iz svih vladinih i nevladinih struktura u zemlji sa ciljem sveobuhvatne diskusije i analize trenutnog stanja, kao i o izazovima koje treba rešiti u okviru procesa evropskih integracija. Namera operativne grupe je da pove?a napore i angažovanje putem u?eš?a i doprinosom svih zainteresovanih strana u vladi, politici, akademskom životu, civilnom društvu, medijima, i drugima od interesa za procese evropskih integracija. Ovo se doga?a putem organizovanja rada u 7 tematskih okruglih stolova. U ovoj strukturi se pozivaju predstavnici civilnog društva na osnovu njihove stru?nosti u odre?enim oblastima s ciljem da doprinesu i predstave pitanja koja treba rešiti, dok se neki tematski okrugli stolovi predvode od strane stru?njaka koji dolaze iz civilnog društva. Zasnivaju?i se na izazovima koji proizilaze iz tematskih okruglih stolova, operativna grupa ?e do?i do konkretnih preporuka o strateškim politikama u vezi procesa evropskih integracija. Glavni cilj operativne grupe jeste razvoj Nacionalne strategije za evropske integracije.

7. Kako je civilno društvo uklju?eno u programe IPA i EIDHR?

Instrument za pretpristupnu pomo? (IPA) je instrument Evropske Komisije koji ima za cilj tehni?ku asistenciju usmerenu državama sa perspektivom za u?lanjenje. Kancelarija EU na Kosovu konsultuje OCD-e za opis projekata putem jedne Zajedni?ke komisije nadgledanja da bi se osigurala najve?a efikasnost pomo?i i izbegavanje duplikacija. Tako?e, civilno društvo se konsultuje i tokom programiranja Indikativnog dokumenta za višegodišnje planiranje (MIPD) kao i Godišnjih planova za asistenciju od strane IPA za Kosovo i tako?e direktne asistencije za civilno društvo bilo preko IPA ili regionalnog ili kosovskog instrumenta EIDHR.

8. Šta predstavlja Izveštaj o napretku Evropske Komisije i koji je doprinos civilnog društva u izradi izveštaja Evropske Komisije o napretku za Kosovo?

Izveštaji o napretku se donose od strane Evropske Komisije za svaku državu Zapadnog Balkana uklju?enu u Proces stabilizacije i pridruživanju. Ovi izveštaji opisuju odnos izme?u država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Ove izveštaje Evropska Komisija uglavnom donosi u jesen svake godine. Izveštaji su odraz jednogodišnjih dostignu?a, neuspeha i izazova reformi koji proizilaze iz Kopenhaških kriterijuma, zna?i politi?kih, ekonomskih kriterijuma i evropskih standarda. Ovim Izveštajem o napretku se vrši razmatranje kapaciteta država koje imaju za cilj ?lanstvo u EU po pitanju ispunjenja evropskih standarda što zna?i uskla?ivanje njenih zakona i politika sa onima iz Acquis Communautaire EU. Napredak za svaku državu u Zapadnom Balkanu se meri na osnovu donešenih odluka, usvojenih zakona, i sprovedenih mera. S ciljem obezbe?enja podjednakog pristupa, zakoni ili mere koje su u pripremi ili ?ekaju na usvajanje ne?e biti uzete u obzir. Ovaj pristup govori o podjednakom tretmanu i objektivnoj proceni za sve zemlje. Izveštaji o napretku se pišu za svaku zemlju Zapadnog Balkana posebno i imaju istu strukturu. Izveštaji analiziraju politi?ku situaciju ovih zemalja što se ti?e slede?ih oblasti: funkcionisanje institucija, demokratija, vladavina prava, ljudska prava, zaštita manjina, regionalna pitanja, ekonomske reforme, finansijske reforme i one iz sektorijalnih oblasti EU.

9. Od kojih programa za zajednice ima koristi civilno društvo na Kosovu?

IPA – Instrument za predpristupnu pomo? –koji ima za cilj podršku procesu stabilizacije i pridurživanja putem tehni?ke asistencije;
EIDHR –Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava je glavni instrument Evropske komisije za podršku civilnom društvu;
TAIEX –je program tehni?ke pomo?i i razmene informacija koji ima namenu da uskladi, primeni i osnaži zakonodavstvo EU;
Twinning – je instrument saradnje izme?u javne administracije (uprave) država ?lanica EU sa državama korisnicima; i
TEMPUS – program koji ima za cilj podršku visokom školovanju putem projekata saradnje univerziteta.

U?EŠ?E GRA?ANA U DONOŠENJU ODLUKA

1. Šta podrazumevamo pod u?eš?em gra?ana u donošenju odluka?

U?eš?e gra?ana podrazumeva jednu individualnu ili kolektivnu aktivnost, s ciljem identifikacije i adresiranja pitanja koja su od javnog interesa. U?eš?e gra?ana je jedan proces u kome se gra?ani sami organizuju i organizuju svoje ciljeve na prakti?nom nivou i rade zajedno kako na individualnom nivou ili preko organizacija civilnog društva da bi se uticalo na procese donošenja odluka. U?eš?e u procesima donošenja odluka predstavlja mogu?nost za gra?ane, OCD-e i druge zainteresovane strane da uti?u na donošenje politika i zakona koji se ti?u njih.

2. Da li u?eš?e gra?ana može zameniti ustavne odgovornosti koje snose javne institucije?

U?eš?e gra?ana ne osporava ustavne i pravne odgovornosti predstavnika izvršnih i zakonodavnih vlasti u postupcima usvajanja i primene zakona, kao i instrumentima javnih politika, nego šta više omogu?ava vlastima da sprovode ove nadležnosti na efikasniji na?in.

3. Koji su glavni nivoi u?eš?a gra?ana?

Postoje ?etiri nivoa u?eš?a gra?ana, od onog sa najmanjim stepenom gra?anskog u?eš?a, pa sve do velikog stepena u?eš?a. To su: informisanje; konsultacije; dijalog; i partnerstvo.

4. Šta je informisanje?

Pristup informacijama je osnova svih narednih koraka u uklju?enju OCD-a u procese donošenja politi?kih odluka. To je relativno nizak nivo u?eš?a koji se uglavnom sastoji od davanja jednosmernih informacija od strane javnih vlasti, ne zahtevaju?i i ne o?ekuju?i reakciju ili uklju?ivanje NVO-a. Informisanje je relevantno u svim etapama procesa donošenja odluka. Ako gra?ani nisu prethodno informisani o planovima i radu javnih institucija, oni ne mogu u?estvovati ni u jednoj daljoj fazi rada odre?enih institucija.

5. Šta je konsultacija?

Konsultacija je oblik u?eš?a kada javne vlasti traže od gra?ana i OCD-a njihovo mišljenje u vezi sa jednom odre?enom temom o politici ili zbivanjima. Konsultacija uglavnom podrazumeva informisanje gra?ana i OCD-a od strane vlasti o razli?itim politi?kim dešavanjima i zahteve za komentarima, stavovima ili reakcijama. Inicijative i teme dolaze od javnih vlasti, a ne od gra?ana i OCD-a.

7. Šta je dijalog?

Dijalog je stalan proces konsultacija izme?u javnih vlasti i OCD-a koji se odvija u svim fazama izrade i primenjivanja politika, od momenta odre?ivanja dnevnog reda pa sve do procene i preformulacije politike. Dijalog može biti širok ili specifi?an. Široki dijalog nije povezan sa nekim specifi?nim procesom izrade politika, nego ostaje uopšten i uglavnom ima za cilj odre?ivanje dnevnog reda. Specifi?an dijalog je zasnovan na zajedni?kim interesima za razvoj odre?ene politike, i rezultira sa preporukama i konkretnim aktivnostima.

7. Šta je partnerstvo?

Partnerstvo podrazumeva zajedni?ke odgovornosti u svakom koraku procesa donošenja politi?kih odluka izme?u javnih vlasti i OCD-a, po?evši od odre?ivanja dnevnog reda, izrade, odlu?ivanja i primenjivanja neke politi?ke inicijative. Partnerstvo predstavlja najviši oblik u?eš?a. Na ovom nivou, OCD-i i javne vlasti zapo?inju blisku saradnju, ali osiguravaju?i da u isto vreme OCD nastavljaju da budu nezavisne i imaju pravo na kampanje i delovanja bez obzira na stanje partnerstva.

8. Da li su javne institucije na Kosovu obavezne da uklju?e gra?ane i OCD-e u svoj rad?

Sve javne institucije na Kosovu imaju ustavnu obavezu da uklju?e gra?ane u svoj rad, bilo tokom izrade ili primene svojih politika i programa. Najve?e obaveze ima opštinski nivo, u smislu da svaka opština mora da obavesti svoje gra?ane o ‘važnim planovima ili programima koji su od javnog interesa’. Gra?ani jedne odre?ene opštine imaju pravo da u?estvuju u radu te opštine, pravo na peticiju, gra?ansku inicijativu, lokalni referendum dok su opštine obavezne da osnuju konsultativne odbore unutar sektora, u kojima moraju da se pozovu i predstavnici OCD-a. Na nivou vlade, svi vladini akti (osim odluka koje su administrativnog karaktera) moraju da se prethodno konsultuju sa javnoš?u, dok je vlada obavezna da pruži dovoljno informacija u vezi sa dokumentom koji se razmatra, dovoljno vremena za doprinos i da izveštava o rezultatima konsultacija. Javna rasprava se može organizovati za sve zakone koji se usvajaju od strane Skupštine Kosova, dok OCD-i mogu u?estvovati i na sastancima parlamentarnih komisija.

9. Šta podrazumevamo pod volontiranjem?

Volontiranje možemo definisati kao praksu rada ljudi, koji rade za druge ili za neko zajedni?ko dobro, a da nisu motivisani u finansijskom ili materijalnom smislu. Volontiranje se uglavnom povezuje sa altruisti?kom aktivnoš?u, koja ima za cilj promovisanje najvišeg životnog kvaliteta za ljude. Tako?e, dobrovoljni rad pomaže ljudima da postanu veštiji u prakti?nom smislu u poslu koji vrše.

Naj?eš?e postavljena pitanja

Kontakt