1. Šta podrazumevamo pod zakonodavstvom za civilno društvo?
Iako je glavna karakteristika civilnog sektora princip ne- distribucije profita, pravni okvir odre?uje regulativna pravila ovog sektora koji je uglavnom poznat pod nazivom “pravo sektora na-ne-profit”.
Organizacije civilnog društva deluju u skladu sa pravnim poretkom i pravnim okvirom koji se primenjuje u mestu gde one deluju, kao i u skladu sa principima me?unarodnog prava. Na me?unarodnom nivou, postoji nekoliko dokumenata koji odre?uju glavna na?ela prava sektora na-ne-profit, po?evši od Univerzalne izjave o ljudskim pravima, Me?unarodne konvencije o civilnim i politi?kim pravima, Preporuka CM/Rec(2007)14 i Komitet ministara Saveta Evrope za zemlje ?lanice u vezi pravnog statusa nevladinih organizacija u Evropi i drugo. Nacionalno zakonodavstvo mora da bude u skladu sa principima ovih me?unarodnih dokumenata.
2. Koja je pravna osnova za civilno društvo na Kosovu?
Pravo i sloboda udruživanja je ustavna kategorija na Kosovu, i za uživanje ovog prava registracija nije obavezna. Na osnovu ?injenice da je ve?ina OCD-a na Kosovu registrovana kao NVO, obrati?emo se zakonu br.03/L-134 o Slobodi udruživanja u NVO-e kao glavna pravna osnova za civilno društvo. Ovaj zakon obuhvata osnovne elemente funkcionisanja NVO-a, po?evši od registracije, unutrašnje organizacije, statusa o javnoj koristi i gašenju NVO-a.
Drugi važni zakoni koji se ti?u sektora civilnog društva su zakoni koji regulišu fiskalna pitanja, odnosno poreske i carinske obaveze tako?e: Zakon o porezu na li?ni dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacije, Zakon o PDV-u, kao i zakoni i uredbe koje odre?uju na?in rada institucija sa kojima OCD-i sara?uju; Pravilnik o radu Skupštine Kosova, Pravilnik o radu Vlade Kosova, Zakon o lokalnoj samoupravi i Statuti opština, Zakon o pristupu javnim dokumentima, Zakon o zakonodavnim inicijativama i drugo.
3. Šta je sloboda udruživanja?
Sloboda udruživanja je osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Me?unarodnom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim me?unarodnim i evropskim konvencijama o ljudskim pravima i ljudskim slobodama. Sloboda udruživanja podrazumeva pravo svake osobe da osnuje odre?enu organizaciju s ciljem promovisanja, adresiranja i zaštite zajedni?kih interesa jedne grupe bez potrebe da se dobije posebna dozvola za to. Sloboda udruživanja je tako?e zagarantovana Ustavom Republike Kosovo, koji u ?lanu 44 odre?uje da je: “Sloboda udruživanja predstavlja pravo svake osobe da osnuje jednu organizaciju bez potrebe da osigura dozvolu za to, da bude ili ne bude ?lan jedne organizacije, kao i da u?estvuje u aktivnostima jedne organizacije”
4. ?ime se bavi Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e?
Zakon o Slobodi udruživanja u NVO-e se bavi glavnim elementima osnivanja, organizacije, unutrašnjeg upravljanja, odjavljivanja i gašenja NVO-a, kao i glavnim elementima Statusa javne koristi.
5. Koji organ je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e?
Organ koji je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e jeste Odeljenje za registraciju i veze sa NVO (ORVNVO), koje se nalazi u okviru Ministarstva Javne Uprave.
6. Koje su obaveze NVO-a u prema ORVNVO?
Svaka NVO je obavezna da svake godine ORVNVO-u preda jednu izjavu koja potvr?uje da se njeni osnovni podaci nisu promenili, ili koja potvr?uje da postoje promene u tim podacima. Ako se ta izjava ne preda dve godine za redom, NVO se odjavljuje, nakon obaveštenja od strane ORVNVO-a, 60 dana pre isteka roka. Tako?e, u slu?aju promena u Statutu NVO-a, sve NVO su obavezne da te promene prijave ORVNVO-u.
7. Šta podrazumevamo pod Statusom javne koristi?
Status javne koristi je jedan koncept koji je povezan sa organizacijama civilnog društva koje vrše svoju misiju ili aktivnosti u svrhu opšte dobrobiti javnosti ili jedne odre?ene grupe, što je od opšteg interesa za javnost. Ovaj koncept podrazumeva da takve organizacije pružaju usluge ili vrše poslove koje bi ina?e bila obaveza države. Iz tog razloga, država ovim organizacijama daje razli?ite olakšice, uglavnom poreske, s ciljem ohrabrivanja i podržavanja njihovog rada. S druge strane, pošto uživaju razli?ite olakšice od strane države, ove organizacije preuzimaju dodatne odgovornosti o izveštavanju i odgovornosti prema javnosti, odnosno da koriste olakšice i javne fondove.
8. Kako se na Kosovu može dobiti Status javne koristi?
Status javne koristi se na Kosovu može dobiti u samom trenutku kada se vrši registracija, ili kasnije tokom funkcionisanja organizacije. NVO može da podnese zahtev za Status javne koristi ukoliko je glavna aktivnost te NVO jedna ili više aktivnosti koje se smatraju od javne koristi. Ovaj status se obnavlja svake godine, i da bi jedna organizacija nastavila da ima takav status, mora uspešno da ispuni svoje obaveze koje proizilaze iz ovog statusa.
9. Koje vrste aktivnosti se smatraju od javne koristi?
Na osnovu ?lana 17, stava 1, Zakona o slobodi udruživanja u NVO, da bi dobili Status javne koristi, kao glavna aktivnost NVO-a mora da bude jedna ili više od aktivnosti u nastavku: humanitarna pomo? i podrška, podrška osobama sa ograni?enim sposobnostima, dobrotvorne aktivnosti, obrazovanje, zdravlje, kultura, omladina, sport, o?uvanje i unapre?enje životne sredine, obnova i ekonomski razvoj, zaštita i unapre?enje ljudskih prava, podrška demokratskim praksama i civilnom društvu, ili bilo koja druga aktivnost koja je u funkciji dobrobiti za javnost. Ovim se ova lista ne završava, odnosno postoje mogu?nosti da se proširi i na druge aktivnosti koje se smatraju da su za dobrobit javnosti. Ipak, interpretacija mogu?nosti da se proširi ova lista je isklju?iva odgovornost ORVNVO-a. Tako?e, bitno je da se napravi razlika izme?u obrazovnih aktivnosti i zdravstvenih, koje da bi se smatrale kao aktivnosti za dobrobit javnosti moraju da se pružaju besplatno ili jeftinije od realne cene tržišta i to za pojedince ili grupe u nepovoljnim uslovima. Sli?no, aktivnosti koje imaju za cilj ekonomski razvoj, mogu se smatrati kao aktivnosti za dobrobit javnosti samo ako se prvenstveno vrše za dobrobit pojedinaca ili grupe ljudi u nepovoljnim uslovima. Ova razlika je povezana sa spre?avanjem nepravilne konkurencije koja se može izvršiti u ime osloba?anja od poreza za ove specifi?ne oblasti.
10. Koje su prednosti organizacija sa Statusom javne koristi?
Na Kosovu, još od 2004. godine privilegije i prednosti organizacija sa Statusom javne koristi gotovo da ne postoje. Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e predvi?a da organizacije sa Statusom javne koristi uživaju pravo na osloba?anje od poreza i poreske i fiskalne olakšice, isklju?uju?i one koje u stvari predstavljaju obaveze javnih komunalnih usluga. Me?utim, ovi izuzeci i poreske olakšice se moraju ta?no odrediti i operacionalizovati u skladu sa drugim specifi?nim zakonima na snazi, kao na primer Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na li?ni dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacija i drugo. Ovi zakoni omogu?avaju veoma ograni?ene poreske olakšice. Konkretno, dozvoljava se osloba?anje od poreza na prihode korporacija, pod uslovom da se prihodi iskoriste zamo za ciljeve javne koristi, osloba?anje od poreza na nepokretnu imovinu, osim u slu?ajevima kada se ta imovina koristi za komercijalne delatnosti ili za stvaranje zarade. Tako?e, osloba?anje od poreza na li?ni dohodak i korporacija se omogu?ava privatnim subjektima koji daju svoj doprinos u humanitarne, zdravstvene, obrazovne, verske, nau?ne, kulturološke, zaštite životne sredine i sportske svrhe, i dozvoljaju se sniženja u maksimalnom iznosu od pet posto (5%) prihoda koji se oporezivaju ura?unatih pre oduzimanja ovog doprinosa, s ciljem da primalac bude NVO sa Statusom javne koristi.
11. Koje su odgovornosti organizacija sa Statusom javne koristi na Kosovu?
Na osnovu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e, organizacije koje imaju Status javne koristi podležu odre?enim dodatnim obavezama po pitanju izveštavanja ORVNVO-u. Organizacije sa Statusom javne koristi su obavezne da predaju ORVNVO-u godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o aktivnostima organizacije. Izveštaj treba da se pošalje najkasnije do 31. marta naredne godine. Tako?e, organizacije sa Statusom javne koristi koje imaju godišnje prihode ili godišnje troškove ve?e od 100,000 evra moraju da predaju ORVNVO-u i izveštaj o finansijskoj reviziji za prethodnu godinu, overenu od strane nezavisnog revizora.
12. Kako se NVO registruje?
Da bi se registrovala NVO, osniva? mora da preda ORVNVO-u zahtev za registraciju, akt osnivanja i statut, i tako?e da odredi jednog ovlaš?enog predstavnika koji ?e primati sve dokumente u ime organizacije. ORVNVO ?e izdati potvrdu o registraciji u vremenskom roku od najviše 60 dana, osim u slu?aju da se zatraže dodatna dokumenta ili ako se registracija odbije u pisanom obiliku. Zavisno od toga da li ?e se NVO registrovati kao udruženje ili fondacija, broj osniva?a i struktura upravljanja se razlikuju. Udruženje se može osnovati od najmanje 3 (tri) osobe ili više osoba, gde najmanje jedan od njih mora da ima prebivalište ili kancelariju na Kosovu. Fondacija se može registrovati od strane jedne ili više osoba. Fondacija se tako?e može osnovati putem testamenta ili ostavljanjem u nasledstvo.
13. Koja je razlika izme?u udruženja i fondacija?
Udruženja su ?lanske organizacije, dok se fondacije osnivaju da upravljaju imovinom ili fondom, i kao takve nemaju ?lanove. Najviši upravni organ udruženja je Skupština ?lanova, koji se mora sastajati najmanje jednom godišnje. U skupštini ?lanova se zastupaju svi ?lanovi OCD-a (ili sa po jednim ?lanom svaka organizacija ?lanica, u slu?aju kada je udruženje mreža nekoliko organizacija). Najviši upravni organ fodacije je Odbor direktora, koji mora da se sastaje najmanje jednom godišnje. Odbor direktora odre?uje osniva? fondacije (samo prvi sastav), dok su u nastavku ?lanovi odbora biraju od strane samog Odbora.
