Izme?u 2011. i 2016. godine sam radio kao norveški ambasador na Kosovu. Podržali smo Klub žena Skupštine Kosova, vode?u poslani?ku organizaciju žena u regionu. Bilo je važno podržati poslani?ke grupe žena kako bi mogle pokazati drugim ženama da mogu dati politi?ke i prakti?ne rezultate, kao najbolji na?in njihovog osnaživanja. Pružanje dugotrajnih i opipljivih rezultata za žene zna?ilo je da ?emo možda morati u?initi nešto izvan zakonodavnog sistema. Ideja je nastala u vezi sa zdravstvenim problemima žena. Rak dojke je bio veliki problem koji je dotakao toliko porodica na Kosovu. Nije bilo preventivnih radnji, pa smo po?eli razmišljati o prikupljanju novca za mobilni mamograf. Kada bismo mogli pomo?i ženama da rano otkriju rak, posebno u ranjivim starosnim grupama, napravili bismo razliku izme?u života i smrti. Mamografska jedinica morala je biti mobilna da bi pose?ivala žene u udaljenim podru?jima. Ovo je problem posebno na Kosovu – ima toliko žena u izolovanim selima koje ne mogu da na?u ili priušte prevoz do medicinskih centara u gradovima. Trebalo nam je da imamo mobilnu mamografsku jedinicu da bismo putovali po Kosovu i pružili usluge skrininga ženama iz svih zajednica, bez obzira na lokaciju ili etni?ku pripadnost, kako niko ne bi bio izostavljen. Ponudio bi istu uslugu, širom Kosova, svim zajednicama. Poslanice su bile veoma posve?ene ovoj ideji. Za projekat nam je bilo potrebno oko 265.000 evra, a kao norveški ambasador dao sam prvu donaciju od oko 75.600 evra. Ali trebao nam je neko da upravlja sredstvima. Klub žena nije imao kapacitet ni želju za to, ne žele?i da rizikuje bilo kakve optužbe za loše upravljanje sredstvima, a nije imala ni Norveška ambasada. Tražio sam organizaciju koja bi mogla preuzeti ovu odgovornost. Imali smo nekoliko projekata sa KCSF-om. Imali su solidan sistem upravljanja projektima, bili su obu?eni u skladu sa standardima EU za sprovo?enje projekata – bili su profesionalni i to su mogli. Razgovarao sam sa Venerom i ona je iskoristila priliku. KCSF je ponudio da upravlja sredstvima i procesom nabavke na potpuno dobrovoljnoj osnovi. Nisam ?uo da bilo koja druga organizacija radi nešto sli?no, ovo je zaista bio gest civilnog društva u svom najboljem izdanju. Najbolja stvar je bila što je ovaj vrlo dobrotvorni pristup uspeo mobilizovati toliko ljudi – više nisu samo institucije finansirale, bilo je preko 40 pojedinaca koji su dali svoj privatni novac za tu svrhu. Proces je vo?en veoma dobro i sa punom transparentnoš?u, a svi donatori su smatrali da su o svemu obavešteni na vreme. Ispostavilo se da je to oduzimalo više vremena nego što je tim KCSF o?ekivao, Fidan je imao pune ruke posla pokušavaju?i da se uveri da sve ide glatko, ali uspeli smo. Dobili smo kamion, sve je montirano i imali smo veliki doga?aj ispred zgrade montaže. Bilo je nekih prepreka u po?etku, ali smo ih uspeli rešiti. Malo po malo, kamion je po?eo sa radom. ?itava inicijativa je bila tako divan prikaz humanosti. Poslanice iz svih stranaka okupile su se u podršci ženama iz svih zajednica, uz finansiranje svih vrsta donatora. Sve dok proces nije predat Ministarstvu zdravlja, KCSF nam je redovno slao statistiku o tome kako se odvijaju pregledi, a samo u prvoj godini rezultati su bili zapanjuju?i. Za samo godinu dana ve? smo spasili živote.
