NAJNOVIJE VESTI: KCSF ANNOUNCES ITS SECOND EXECUTIVE PROGRAM IN COOPERATION WITH THE COLLEGE... više
KOSOVSKA FONDACIJA ZA CIVILNO DRUŠTVO

Zakonodavstvo za civilno društvo

1. Šta podrazumevamo pod zakonodavstvom za civilno društvo?

Iako je glavna karakteristika civilnog sektora princip ne- distribucije profita, pravni okvir određuje regulativna pravila ovog sektora koji je uglavnom poznat pod nazivom “pravo sektora na-ne-profit”.
    
Organizacije civilnog društva deluju u skladu sa pravnim poretkom i pravnim okvirom koji se primenjuje u mestu gde one deluju, kao i u skladu sa principima međunarodnog prava. Na međunarodnom nivou, postoji nekoliko dokumenata koji određuju glavna načela prava sektora na-ne-profit, počevši od Univerzalne izjave o ljudskim pravima, Međunarodne konvencije  o civilnim i političkim pravima, Preporuka CM/Rec(2007)14 i Komitet ministara Saveta Evrope za zemlje članice u vezi pravnog statusa nevladinih organizacija u Evropi i drugo. Nacionalno zakonodavstvo mora da bude u skladu sa principima ovih međunarodnih dokumenata.

2. Koja je pravna osnova za civilno društvo na Kosovu?

Pravo i sloboda udruživanja je ustavna kategorija na Kosovu, i za uživanje ovog prava registracija nije obavezna. Na osnovu činjenice da je većina OCD-a na Kosovu registrovana kao NVO, obratićemo se zakonu br.03/L-134 o Slobodi udruživanja u NVO-e kao glavna pravna osnova za civilno društvo. Ovaj zakon obuhvata osnovne elemente funkcionisanja NVO-a, počevši od registracije, unutrašnje organizacije, statusa o javnoj koristi i gašenju NVO-a.

Drugi važni zakoni koji se tiču sektora civilnog društva su zakoni koji regulišu fiskalna pitanja, odnosno poreske i carinske obaveze takođe: Zakon o porezu na lični dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacije, Zakon o PDV-u, kao i zakoni i uredbe koje određuju način rada institucija sa kojima OCD-i sarađuju; Pravilnik o radu Skupštine Kosova, Pravilnik o radu Vlade Kosova, Zakon o lokalnoj samoupravi i Statuti opština, Zakon o pristupu javnim dokumentima, Zakon o zakonodavnim inicijativama i drugo. 

3. Šta je sloboda udruživanja?

Sloboda udruživanja je osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Međunarodnom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim međunarodnim i evropskim konvencijama o ljudskim pravima i ljudskim slobodama. Sloboda udruživanja podrazumeva pravo svake osobe da osnuje određenu organizaciju s ciljem promovisanja, adresiranja i zaštite zajedničkih interesa jedne grupe bez potrebe da se dobije posebna dozvola za to. Sloboda udruživanja je takođe zagarantovana Ustavom Republike Kosovo, koji u članu 44 određuje da je: “Sloboda udruživanja predstavlja pravo svake osobe da osnuje jednu organizaciju bez potrebe da osigura dozvolu za to, da bude ili ne bude član jedne organizacije, kao i da učestvuje u aktivnostima jedne organizacije”

4. Čime se bavi Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e?

Zakon o Slobodi udruživanja u NVO-e se bavi glavnim elementima osnivanja, organizacije, unutrašnjeg upravljanja, odjavljivanja i gašenja NVO-a, kao i glavnim elementima Statusa javne koristi.

5. Koji organ je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e?

Organ koji je odgovoran za primenu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e jeste Odeljenje za registraciju i veze sa NVO (ORVNVO), koje se nalazi u okviru Ministarstva Javne Uprave.

6. Koje su obaveze NVO-a u prema ORVNVO?

Svaka NVO je obavezna da svake godine ORVNVO-u preda jednu izjavu koja potvrđuje da se njeni osnovni podaci nisu promenili, ili koja potvrđuje da postoje promene u tim podacima. Ako se ta izjava ne preda dve godine za redom, NVO se odjavljuje, nakon obaveštenja od strane ORVNVO-a, 60 dana pre isteka roka. Takođe, u slučaju promena u Statutu NVO-a, sve NVO su obavezne da te promene prijave ORVNVO-u.

7. Šta podrazumevamo pod Statusom javne koristi?

Status javne koristi je jedan koncept koji je povezan sa organizacijama civilnog društva koje vrše svoju misiju ili aktivnosti u svrhu opšte dobrobiti javnosti ili jedne određene grupe, što je od opšteg interesa za javnost. Ovaj koncept podrazumeva da takve organizacije pružaju usluge ili vrše poslove koje bi inače bila obaveza države. Iz tog razloga, država ovim organizacijama daje različite olakšice, uglavnom poreske, s ciljem ohrabrivanja i podržavanja njihovog rada. S druge strane, pošto uživaju različite olakšice od strane države, ove organizacije preuzimaju dodatne odgovornosti o izveštavanju i odgovornosti prema javnosti, odnosno da koriste olakšice i javne fondove. 

8. Kako se na Kosovu može dobiti Status javne koristi?

Status javne koristi se na Kosovu može dobiti u samom trenutku kada se vrši registracija, ili kasnije tokom funkcionisanja organizacije. NVO može da podnese zahtev za Status javne koristi ukoliko je glavna aktivnost te NVO jedna ili više aktivnosti koje se smatraju od javne koristi. Ovaj status se obnavlja svake godine, i da bi jedna organizacija nastavila da ima takav status, mora uspešno da ispuni svoje obaveze koje proizilaze iz ovog statusa.

9. Koje vrste aktivnosti se smatraju od javne koristi?

Na osnovu Člana 17, stava 1, Zakona o slobodi udruživanja u NVO, da bi dobili Status javne koristi, kao glavna aktivnost NVO-a mora da bude jedna ili više od aktivnosti u nastavku: humanitarna pomoć i podrška, podrška osobama sa ograničenim sposobnostima, dobrotvorne aktivnosti, obrazovanje, zdravlje, kultura, omladina, sport, očuvanje i unapređenje životne sredine, obnova i ekonomski razvoj, zaštita i unapređenje ljudskih prava, podrška demokratskim praksama i civilnom društvu, ili bilo koja druga aktivnost koja je u funkciji dobrobiti za javnost. Ovim se ova lista ne završava, odnosno postoje mogućnosti da se proširi i na druge aktivnosti koje se smatraju da su za dobrobit javnosti. Ipak, interpretacija mogućnosti da se proširi ova lista je isključiva odgovornost ORVNVO-a. Takođe, bitno je da se napravi razlika između obrazovnih aktivnosti i zdravstvenih, koje da bi se smatrale kao aktivnosti za dobrobit javnosti moraju da se pružaju besplatno ili jeftinije od realne cene tržišta i to za pojedince ili grupe u nepovoljnim uslovima. Slično, aktivnosti koje imaju za cilj ekonomski razvoj, mogu se smatrati kao aktivnosti za dobrobit javnosti samo ako se prvenstveno vrše za dobrobit pojedinaca ili grupe ljudi u nepovoljnim uslovima. Ova razlika je povezana sa sprečavanjem nepravilne konkurencije koja se može izvršiti u ime oslobađanja od poreza za ove specifične oblasti. 

10. Koje su prednosti organizacija sa Statusom javne koristi?

Na Kosovu, još od 2004. godine privilegije i prednosti organizacija sa Statusom javne koristi gotovo da ne postoje. Zakon o slobodi udruživanja u NVO-e predviđa da organizacije sa Statusom javne koristi uživaju pravo na oslobađanje od poreza i poreske i fiskalne olakšice, isključujući one koje u stvari predstavljaju obaveze javnih komunalnih usluga. Međutim, ovi izuzeci i poreske olakšice se moraju tačno odrediti i operacionalizovati u skladu sa drugim specifičnim zakonima na snazi, kao na primer Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na lični dohodak, Zakon o porezu na prihode korporacija i drugo. Ovi zakoni omogućavaju veoma ograničene poreske olakšice. Konkretno, dozvoljava se oslobađanje od poreza na prihode korporacija, pod uslovom da se prihodi iskoriste zamo za ciljeve javne koristi, oslobađanje od poreza na nepokretnu imovinu, osim u slučajevima kada se ta imovina koristi za komercijalne delatnosti ili za stvaranje zarade. Takođe, oslobađanje od poreza na lični dohodak i korporacija se omogućava privatnim subjektima koji daju svoj doprinos u humanitarne, zdravstvene, obrazovne, verske, naučne, kulturološke, zaštite životne sredine i sportske svrhe, i dozvoljaju se sniženja u maksimalnom iznosu od pet posto (5%) prihoda koji se oporezivaju uračunatih pre oduzimanja ovog doprinosa, s ciljem da primalac bude NVO sa Statusom javne koristi. 

11. Koje su odgovornosti organizacija sa Statusom javne koristi na Kosovu?

Na osnovu Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e, organizacije koje imaju Status javne koristi podležu određenim dodatnim obavezama po pitanju izveštavanja ORVNVO-u. Organizacije sa Statusom javne koristi su obavezne da predaju ORVNVO-u godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o aktivnostima organizacije. Izveštaj treba da se pošalje najkasnije do 31. marta naredne godine. Takođe, organizacije sa Statusom javne koristi koje imaju godišnje prihode ili godišnje troškove veće od 100,000 evra moraju da predaju ORVNVO-u i izveštaj o finansijskoj reviziji za prethodnu godinu, overenu od strane nezavisnog revizora. 

12. Kako se NVO registruje?

Da bi se registrovala NVO, osnivač mora da preda ORVNVO-u zahtev za registraciju, akt osnivanja i statut, i takođe da odredi jednog ovlašćenog predstavnika koji će primati sve dokumente u ime organizacije. ORVNVO će izdati potvrdu o registraciji u vremenskom roku od najviše 60 dana, osim u slučaju da se zatraže dodatna dokumenta ili ako se registracija odbije u pisanom obiliku. Zavisno od toga da li će se NVO registrovati kao udruženje ili fondacija, broj osnivača i struktura upravljanja se razlikuju. Udruženje se može osnovati od najmanje 3 (tri) osobe ili više osoba, gde najmanje jedan od njih mora da ima prebivalište ili kancelariju na Kosovu. Fondacija se može registrovati od strane jedne ili više osoba. Fondacija se takođe može osnovati putem testamenta ili ostavljanjem u nasledstvo.

13. Koja je razlika između udruženja i fondacija?

Udruženja su članske organizacije, dok se fondacije osnivaju da upravljaju imovinom ili fondom, i kao takve nemaju članove. Najviši upravni organ udruženja je Skupština članova, koji se mora sastajati najmanje jednom godišnje. U skupštini članova se zastupaju svi članovi OCD-a (ili sa po jednim članom svaka organizacija članica, u slučaju kada je udruženje mreža nekoliko organizacija). Najviši upravni organ fodacije je Odbor direktora, koji mora da se sastaje najmanje jednom godišnje. Odbor direktora određuje osnivač fondacije (samo prvi sastav), dok su u nastavku članovi odbora biraju od strane samog Odbora.

Upisi se u KCSF

Budite informisani o najnovijim dešavanjima putem upisivanja u KCSF bazu podataka Upisi

Elektronski informator KCSF-a

više

Najčešče Postavljana Pitanja?

Kada će biti poziv za nove predloge iz programa za podršku civilnom društvu (CSF)?više